О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - СЕВЕРНА КОРЕЈА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ


Др СИМО ЈЕЛАЧА




Предговор


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.
Аутор




СЕВЕРНА КОРЕЈА

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ





Чињенице и статистика
Величина: 120.538 кв. км.
Становништво: око 25 милиона.
Главни град: Пјонгјанг, око 3,5 милиона становника.
Влада: комунистичка држава.
Идентификација:
Демократска Народна Република Кореја, обично позната као Северна Кореја, је држава која заузима северну половину Корејског полуострва. Северна Кореја је нова држава, основана 1948. године као резултат постколонијалног поравнања које су донеле Сједињене Државе и Совјетски Савез (СССР). Сједињене Државе и СССР заменили су Јапанце 1945. и поделили полуострво на амерички југ и совјетски север. Током већег дела своје кратке историје, Северна Кореја се сматрала совјетском сателитском државом.
Локација и географија:
Северна Кореја дели границу са Кином и Русијом на северу и војну линију разграничења са Јужном Корејом на југу. Укупна површина је 120.540 квадратних километара, са копненим границама од 1.673 километара и обалом од 2.495 километара. Подељено је на 14 процената обрадивог земљишта, 2 процента трајних засада и 61 проценат шума. Терен земље је углавном прекривен брдима и планинама. Највиша тачка је планина Паекту, која се уздиже на 2.744 м.
Демографија:
Становништво Северне Кореје било је са односом полова од 1,05 мушкараца по жени. Укупна стопа фертилитета је износила 1,6 рођене деце по жени, иако је стопа раста становништва била -0,03 одсто, вероватно због високе стопе морталитета новорођенчади. Становништво је мање-више хомогено корејско, са малом кинеском заједницом на северу и неколико стотина.
Језичка припадност:
Технички, Северна Кореја користи исти корејски језик као онај који се говори у Јужној Кореји. Традиционално, корејски језик је функционисао по двојном систему: у предмодерној Кореји, усмени језик је био аутохтони корејски, али писмо је било класично кинеско. Оригинални сет састојао се од седамнаест сугласника и једанаест самогласника. Корејци с краја деветнаестог века развили су више самогласника и сугласника. Северна Кореја је наследила овај савремени облик корејског народног писма који се састоји од деветнаест сугласника и двадесет и једног самогласника. Укидање употребе кинеских знакова из све јавне штампе и писања помогло је достизању писмености широм земље изузетном брзином.
Симболизам:
Национални симболи, као што су национални амблем и застава, сви су створени 1948. Застава Северне Кореје се састоји од три боје: црвене, плаве и беле. Горња и доња ивица заставе су танке плаве пруге, паралелне са тањим белим пругама, остављајући велико средње поље црвено. Са леве стране налази се бели диск са црвеном петокраком звездом. Постоји национална химна, Аегукка („песма патриотизма“), али због обожавања дугогодишњег националног вође, песме које величају Ким Ил Сунга су мање-више замениле химну. Са успоном Ким Ил Сунговог сина, Ким Џонг Ила, две песме, од којих свака велича Ким Ил Сунга и Ким Џонг Ила, почеле су да се певају на јавним скуповима.
Урбанизам и архитектура:
Осим у укупно можда десет градова, огромна подручја Северне Кореје су рурална или чак нетакнута. Главни град Пјонгјанг, који хвали вођство Ким Ил Сунга и мобилише грађане на револуционарни понос, је најмодернији град. Главни град се налази на Таедонгу, изузетно лепој реци са малим острвима и обалом реке прекривеном врбама које се љуљају и лепо одржаваним цветним лејама. Све у центру престонице је пажљиво пројектовано и изграђено, укључујући салу за народне студије, дечју палату, уметничку дворану Мансудае, велико позориште у Пјонгјангу, лук у стилу Париза и недавно изграђене међународне хотеле и ресторане. Неке зграде, као што су Корејски револуционарни музеј и Универзитет Ким Ил Сунг, носе карактеристике европске модернистичке архитектуре. Они су помешани са архитектуром која је више инспирисана традицијом.
Храна у свакодневном животу:
Супа од белог пиринча и меса некада је била симбол добре хране у севернокорејској реторици. Посетиоци из иностранства обично добијају обиље хране за јело, укључујући месо, поврће, млечне производе и воће. Међутим, обични грађани не једу такву разноврсну храну. Такође, исхрана Северне Кореје не укључује зачињену храну која користи чили и бели лук, што је традиционално у корејској исхрани. За банкете које спонзорише држава, храна се испоручује у изобиљу, праћена готово бескрајним залихама вина и ликера.
Основна Економија:
Корејски рат (1950–1953) и скоро потпуно уништење северне инфраструктуре савезничким бомбардовањем које је сравнило Пјонгјанг и напалмало цивиле утрло је пут Северној Кореји да се појави као нова, свежа и истински херојска нација Корејаца . Уз совјетску и кинеску помоћ, обнова је почела одмах након рата.
Од почетка 1999. године, севернокорејске публикације стављају већи нагласак на економију него на војне послове. Од марта 1999. године требало је да добије 100.000 тона пиринча из Јапана као резултат новоактивираног контакта између владе Северне Кореје и Јапана.
Земљиште и имовина:
Сва земља је у државној својини или у колективној својини, у случају пољопривредних газдинстава. Народ Северне Кореје нема могућности да буде изложен скупим производима.
Комерцијалне активности:
У великим градовима постоје продавнице, па чак и робне куће ако неко жели нешто да купи. Основна добра обезбеђује држава (нпр. школски уџбеници или униформе за децу).
У току је пројекат изградње зоне слободне трговине у североисточном региону Северне Кореје, уз сарадњу јужнокорејске и кинеске престонице.
Главна Индустрија:
Главне индустрије Северне Кореје су усмерене на њене домаће ресурсе, па тако укључују производњу гвожђа и челика, рударство, машинерију и друге тешке индустрије. Њена лака индустрија се такође врти око домаће понуде и недостаје разноврсност производа.
Подела рада:
Тешка индустрија је додељена мушкарцима, лака индустрија женама. Пољопривреда се не мора нужно посматрати посебно као мушки или женски посао. Мушкарци имају далеко веће шансе да напредују у политици.
У професионалном окружењу, међутим, жене су често једнако заступљене као и њихови мушки колеге. Једино занимање у којем је понашање понекад флертујуће или поданички је конобарица, али за жене је част да буду на овој позицији јер су одабране због своје лепоте, доброг породичног порекла и образовних квалификација.
Брак:
Појединачна регистрација је имала значајан утицај на систем брака Северне Кореје. У корејској традицији, брак између мушкарца и жене који деле исто породично порекло није дозвољен. Пошто су сви Корејци морали да воде породичне евиденције још од времена династије Ји, свако може да пронађе своје породично порекло. Ако двоје људи деле исто име предака, они се сматрају братом и сестром.
По склапању брака, пар добија кућу или, ако живи у урбаној средини, стан.
Домаћа јединица:
Домаћа јединица је нуклеарна породица са одређеним степеном породичне праксе, тј. породица једног од деце (највероватније сина) који живи са старијим родитељима. Куће су мале широм земље и то ограничава постојање великих породица као норму. Усвајање се одвија кроз сиротишта.
Дете и образовање:
Од 1. новембра 1958. сво образовање до средње школе постало је обавезно и бесплатно. До 1975. године, Северна Кореја је ово проширила на једанаест година бесплатног обавезног образовања, укључујући једну годину у колективној предшколској установи. Поред тога, фабрике и колективне фарме имају вртиће.
Више образовање:
Високо образовање се сматра частом и привилегијом и као такво није отворено за ширу јавност. Мушкарцима и женама који су служили војску препоручили би се накнадно високо образовање. Ту су и „поклоњени“ уписи на универзитете и факултете, где се цени интелектуална заслуга кандидата.
Религиозни обреди:
Религија је теоретски дозвољена у Северној Кореји, а посетилац може срести будистичког монаха.
Севернокорејски обичаји и бонтон:
Важно је нагласити да су владе ДНРК — посебно лидери Ким Ил-сунг, Ким Џонг-ил и Ким Џонг-ун —, јавно, веома поштоване у севернокорејској култури. Такође, када сте у Северној Кореји, препоручљиво је да се земља назива ДНРК уместо тога када о томе разговарате са својим водичима. ДПРК је скраћеница за Демократску Народну Републику Кореју и званични је назив за земљу.
ДНРК има веома строге законе о фотографисању, иако постоје многе одличне могућности за фотографисање широм земље, посебно у градовима као што је Пјонгјанг.
Доношење поклона као што су цигарете или шкотски виски за мушкарце, и водиче и возача, и чоколаду или крему за кожу за жене водиче, је леп гест.
Од већине туристичких група у ДНРК се тражи да се у једном или два наврата свечано поклоне и положе цвеће испред статуа Ким Ил Сунга.
За сваку невољу коју изазовете као туриста вероватно ће се окривити неспособност вашег туристичког водича да вас контролише, а он или она ће сносити највећи терет казни.
Општи корејски поздравни бонтон:
Када први пут упознате некога новог у оквиру корејске културе, требало би да се детаљно представите. Када поздрављате и напуштате старешину, наклоните се држећи обе ноге исправљене и спојене и обе руке уз себе.
Севернокорејски поздрав:
Традиционално, Севернокорејци су се поздрављали питањем "Како сте?" или „Како иде? Неки ће можда питати и о вашем здрављу.
Корејски савети за пословни бонтон:
Док Северна Кореја још увек покушава да пређе са планске економије на капитализам, Јужна Кореја има успешну економију од трилиона долара, четврту по величини међу азијским земљама. Због тога је Јужна Кореја идеално место за пословне људе да развију нове клијенте и колеге за ширење на азијска тржишта.
Избегавајте да директно кажете „не“. Уместо тога, покажите неслагање или невољкост тако што ћете удисати ваздух кроз затворене зубе, забацити главу уназад и/или рећи „можда“.
Прекините свој говор паузама за питања и да бисте олакшали превод. Покушајте да направите паузу између тачака које артикулишете дајући вашим колегама времена да слушају превод на корејски, да пробају ваше информације и постављају вам питања.
Представите визит карте са обе руке. Укључите корејски превод ваше визит карте на наличју. Као у Јапану и Кини, када примате визит карте у Кореји, обавезно их пажљиво прочитајте пре него што их одложите.
Пошаљите предлоге и дневни ред састанака унапред како би ваше корејске колеге могле да их прегледају. Као и код ваших визиткарта, будите сигурни да сваки пословни документ има превод на корејски.
Прво признајте оне са највишим статусом, а затим признајте оне који су најстарији.
Колективност и тимски рад се цене у корејским пословним трансакцијама.
Унајмите преводиоца за корејски ако не говорите течно корејски.
Носите конзервативно пословно одело тамне боје на корејским пословним састанцима.




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"