детаљ слике: КРК Арт дизајн

 У ТАЈАНСТВЕНОЈ ЗЕМЉИ

У једној малој земљи, нама шире сасвим непознатој, негде нити далеко, нити близу, живела је једна многочлана породица у хармонији и миру. По некој недефинираној сили, а можда је то била одлика целог тог подручја, људи су живели неписаним правилима, непостојећим законима, никаквим уговорима који би оставили било какав траг за будућност.

Та велика слога и хармонија, не само породице Ток, већ и свих људи у њиховој земљи, јасно је било да је резултат једног узвишенијег начина размишљања и знања које је многима, који су покушавали да открију корене и до данас остало непознато. Залудно су одлазили научници да виде о каквој то великој тајни се ради, чиме се то они служе и каквим се то магијама потпомажу да би постигли стање свести које у свим савременим цивилизацијама није постигао још нико.

Један од научника, који је касније забележио свој боравак у овој земљи, где чак није успео да јој дозна нити име, тврдио је да ти људи разумевају многе језике, да се њима не мора ништа особито објашњавати, да они једноставно ћутањем могу разумети све, и у дати трен, на одговарајући начин спремити жељени одговор. Није се радило о немуштим људима, нису били лишени нити једног познатог нама чула, чак су неким каснијим сазнањима схватили да се ради од људима неког посебног дара. Не говорити, а разумевати се, не бивајући класично претставник људског рода, јер са таквим даровима међу свима познатима расама света, нико се бар до тада није могао похвалити.

Док је, у време свог боравка међу њима, помно следећи сваки њихов покрет, сваки детаљ једног свкодневног живот, није почео да схвата да је ипак била у питању нека ментална способност којој није знао какво име да дà. Ми то називамо телепатијом, зар не, али научник је касније тврдио да је то преслаба реч за описивање њихових аутентичних стања. Као да су били уједињени једном заједничком врло моћном енергијом која се распоређивала сасвим природно преко сваког члана тог јединственог народа.

Усхићен  овим сазнањем, научник се вратио у своју земљу и одмах почео да организује састанке како би се са својим колегама договорио око припремања једне научне експедиције која би поново отишла до њих и својим очима и свим поседујућим знањима да открију о чему се ради.

И заиста врло скоро експедиција је била припремљена. Набевљено све што било неопходно, и за храну и за све њихове лабарторисјске анализе.

Авај мученицима. Месецима је ова ескпедиција  путовала до земље коју је једном у једном сасвим случајном путовању открио један од њихових колега, коју сада, са свим инструментима који су поседовали, једноставно не да нису могли да је открију, већ као да је нестала са свих мапа света.

Неуспешна мисија, која је трајала пуних седам година, завршила се сасвим неславно за цео тим најугледнијих научника. Разочарани, постиђени, разоружани вратили су се у своје земље без икаквих резултата. Свако се сакрио у своју лабараторију мислећи како је могао да се деси један таква неуспех? Како је могуће да тако сјајни умови, одједаред и без икаквих видљивих разлога једноставно буду комплетно искључени да би ухватили кључни тренутак у коме је требало да открију земљу и место где је њихов први колега доживео једно велико чудо.

Не знам зашто би требали да доносимо било какав закључак о свему ономе што је касније следовало њима. Екипа од девет врхунских научника из земаља целога света, целе организације којој су припадали и која је штитила и мерила сваки њихов корак, одједаред у толикој мери да се нађе у ситуацији потпуне неомоћи.Да не могу да пронађу земљу где све савршено функционише, где су сви људи толико хармонизирани, где све енергије протичу на најсавршенији могући начин?

Нормално, њиховом разочарењу није било краја, а наши незнани хероји из Тајанствен земље, нормално да су продужили да живе и граде свој живот на онај исти начин како је некада давно било зацртано у њиховим генетским кодовима. Од самог рађања, од првог изласка сунца на хоризонту које је бар код њих непрестано сијало и где се никада није десило да дан буде слеђен ноћу.

Тајанствена земља постоји у сваком од нас, једнако као и сва остала стања наших душа у потрази за свим оним што најчешће се не може нити купити, нити добити било каквим ратовима. Она је део сваког нашег појединачног духа, који уколико, у једном датом трену не почну да делују на горе споменути начин, може да се распрсне као најлепша фатаморгана, као један диван сан из кога не би хтели никада да се пробудимо. Као онај најдивније описиван рај од свих стваралаца света, који одувек постоји у свима нама, и који мора тамо да се негује. Никада ван нас, никада даље од нас, само у нама самима да би се живело достојно овом времену и свему ономе што доликује једномм савременом човеку.

Потражите је сви у вама самима, они који су је нашли, знају, они који ће тек кренути, нека им је са срећом

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: