Симо Јелача: Пишем онако како осећам и како говорим

Др СИМО ЈЕЛАЧА Технолошки факултет у Новом Саду, Постдипломске студије у Flour Milling and Baking Research Association (FMBRA), Chorleywood, England, a докторс-ку дисертацију у Grain Research Laboratory (GRL), Winnipeg, Canada. Радио у научно-истраживачком институту и као пројектант индустријских објеката у прехрамбеној индустрији. Публиковао: стручне књиге и приручнике, научне и стручне радове, романе, песме, путописе и интернет публикације. Укупно публикованих радова, пројеката, регистрованих патената и др. преко 500. Добитник стручних признања светски реномираних фирми Бихлер Брадерс (Buhler Brothers Ltd), Швајцарска; Росенлев (Rosenlew), Финска и Совјетска Академија Наука. Сарадник Матице српске 8 година, члан Америчког удружења за хемију жита 11 година, подпредседник удружења Милева Марић Ајнштајн у Швајцарској од 2008. године.

Живи у Отави, Канада.

Књижевна радионица Кордун, Неда Гаврић, Бања Лука - Отава, 03.11.2023

Kоје су кључне области истраживања на којима сте радили током Вашег ангажмана у научно-истраживачком институту?

Кључна област мог научно-истраживачког рада је Хемија жита, конкретно Пшенични Пентозани. Пентозани су по структури шећери са пет угљеникових атома у прстену. Отуда се и зову Пентозани. Радио сам у Grain Research Laboratory, Winnipeg, и нашао да пентозани у тесту везују 4 до 7 грама воде по граму пентозана. Сада имам утисак да су то многе светске фирме злоупотребиле, па додају пентозане у многе производе у којима могу продати воду.

Kако сте успели да интегришете научна истраживања у свој рад као пројектант индустријских објеката у прехрамбеној индустрији?

Пројектовање је био мој први интерес након завршетка Технолошког факултета. Али живот свакога води неким својим путем. Ја сам доспео у Енглеску на постдипломске студије, где сам срео мог будућег ментора, који ми је понудио позицију у Канади. У Канади сам урадио експериментална истраживања за докторску дисертацију, а затим сам се морао вратити у Нови Сад. У мом институту ме је дочекала велика љубомора, па су ме поставили у Пројектни биро, али на моју срећу, тада је пројектовање постало најуносније. Пројектовао сам силосе за жито, млинове и пекаре и опрему за силосе смо увозили из Русије, а за млинове из Швајцарске и Чехослпвачке. Тако сам доста путовао и остваривао највећи приход за Жавод у коме сам радио. Опет су ми и на томе почели завидети.

Kоје су најзначајније стручне књиге и приручници које сте публиковали, и како су допринели области прехрамбене индустрије?

Од стручних књига главна је ‘’ХЕМИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА ПШЕНИЦЕ’’, а од приручника ‘’Реологија Теста’’. Превео сам и књигу са енглеског ‘’Прерада Кукуруза’’. Хемија и Технологија Пшенице публикована је у 1000 примерака и мој Завод ју је продао свим житарским предузећима у Југославији. По њој сам постао познат у целој земљи, а нашао сам на интернерту да је и сада копирају и продају у Босни. То је, иначе прва те врсте у Југославији.

Kолико су Вам стручна признања од стране светски реномираних фирми попут Buhler Brothers Ltd, Rosenlewa и Совјетске Академије Наука помогла у вашој каријери?

Током сарадње са швајцарском фирмом BUHLER, најпознатијом у свету, предложио сам им једно унапређење, које су прихватили и наградили моју организацију са 264.000 швајцарских Франака, као смањење понуде за опрему млина. Сарађујући са финском фирмом ROSENLEW, на пројекту фабрике житног алкохола предложио сам им унапређење, које су прихватили и наградили моју Радну организацију  са 6 Милиона Финских Марака (равно 1М US $). Током  сарадње са совјетским фирмама Техмашекспорт и Сељхозмашекспорт њима сам предложио пројекат комбинованог млина за пшеницу и кукуруз, први такве врсте у свету, што су они разматрали годину дана, и коначно га је одобрила Совјетска Академија наука, која ми је одала признање и послала своју инжењерку на три  месеца обике код мене у нашу организацију. Тај млин направили смо у Босанском Шамцу, где је та инжерка такође радила на обуци. Ја сам радио и четири године за Уједињене нације за индустријски развој  (UNIDO), са седиштем у Бечу, водио сам обуку инжењера у прехрамбеној индустрији, земаља у развоју. Том приликом стекао сам и стручни статус Expert UN.

Kако је сарадња са Матицом српском утицала на Ваш рад и истраживања?

У часопису Матице српске публиковао сам неколико научних радова, па сам тако био члан Сарадник Матице српске осам година. Сарађивали смо беспрекорно добро, а ја сам Матици поклонио часописе ААСС за 11 година, које сам имао као члан Америчког удружења за хемију жита.

Kако се Ваша улога потпредседника удружења Милева Марић Ајнштајн у Швајцарској рефлектује на ваш професионални живот?

Потпредседник Удружења Милеве Марић Ајнштајн постао сам тиме што сам код њих публиковао неколико радова, па су ме они бирали, по свом критеријуму, без и да сам ја знао за то. Од тада, као и пре, повремено смо у контакту, мада ме не задужују ни са каквим обавезама. Имам утисак да ми то више служи као почаст, јер ја сам о Милеви доста писао и поносан сам на њу. Мислим да је она једнако заслужна за Ајнштајнову Нобелову награду и да је она њему радила све математичке прорачуне, она је била боља од њега у математици.

На који начин се Ваш рад као писца романа, песама и путописа допуњује са Вашим стручним радовима и пројектима ?

Оно што сам до сада писао и публиковао (романе, песме, путописе), писао сам искључиво од када сам пензионисан. Нисам ни књижевник, ни песник, пишем само за своју душу, за себе и своје. Публиковао сам у веома малом броју примерака, јер немам ни новца за публиковање, нити начина да се исто продаје. Само сам први роман ‘’Животна прича мога оца’’ публиковао у 300 примерака и 170 примерака поклонио свим школама у Србији по један примерак а у Бањалуку послао 6 копија.

Kако се сналазите у писању различитих жанрова, од стручне литературе до романа и поезије?

Мени је све једнако лако писати, пишем онако како осећам и како говорим.

Kоје теме највише истражујете или пишете у својим радовима?

Најрадије пишем путописе. Путовао сам много и службено и приватно. Рачунам да сам до сада летео авионима око 800.000 км, а Атлантик сам прелетео 73 пута. Током свих путовања увек сам бележим утиске и сакупљам званичне податке, а када пишем сви моји подаци су истинити. Нарочито су ми драге забелешке из Русије, Пољске, Индије, Кине, Перуа, Канаде, Финске, Данске, Француске, Енглеске и свих других. За своје публикације, једино ово што последње објављујем у Књужевној радионици ‘’Светске културе и народни обичаји’’ припремао сам око годину дана и обрадио 50 земаља. Готово све своје радове објављујем на српском и енглеском језику. Понекад наиђем на добру стручну књигу, па је прикажем као ‘’Осврт’’, са намером да је и други запазе, јер ми се учини корисном. Тако сам ових дана припремио још једну, која ће се ускоро појавити. Теч је о животу на планети Земљи.

Дуго сарађујете са нашом књижевном радионицом где активно и у континуитету објављујете своје радове. Kако је дошло до сарадње?

Илију Шаулу сам упознао посредством моје публикације о Тесли. Од тада смо се и срели више пута и контактирали, другари смо, Илију изузетно ценим и поштујем, знам да је веома искрен и поштен, добронамеран и о њему све најлепше.

Kолико су наши људи ван граница наше земље интегрисани у друштво, конкретно у Отави где живите?

Ја сам живео по 10 година у Виндзору и у Торонту, где је у оба случаја више нашега света. Има га, свакако, и у Отави, али ја се сада мало крећем и не долазим у битније контакте. Млада генерација је презаузета, премного раде, капиталисти их немилосрдно искоришћавају, а ми старији срећемо се само повремено да нам прође време.

Шта је оно на чему тренутно радите?

Не могу се похвалити да на било чему тренутно радим. Још ми иде моја серија Светских култура и народних обичаја, а када се то заврши, можда би могао мало детаљније да обрадим живот мојих сународника у Канади INDIGENOUS PEOPLES (Индијанаца и Ескима).

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: