детаљ слике: КРК Арт дизајн

Љутила се „љута“

Љутило је љуту папричицу,

која страшно воли доколицу,

што је рано сунце пробудило,

лице јој се лепо растужило.

Још кад схвати да на тезги лежи

и да нагло са кантара бежи,

где је, с ким је, постаде јој јасно,

ал’ за све је сад сувише касно,

јер у корпи већ постаје тесно

и дебела бабура је гура,

једна тако гротескна фигура.

Јед обузе љуту папричицу,

нашара јој оспице по лицу,

хтеде жуту бабуру да згроми,

ал’ је чудно осећање сломи.

Услед њене безразложне љутње,

непријатне јавише се слутње,

да ће данас буцкаста да страда,

стужи јој се од толиког јада,

што ће мало петељку да носи,

док је оштрим резом не покоси

домаћица што милости нема

кад недељни ручак деци спрема.

Филоваће пуначку рођаку,

беспомоћно дежмекасто тело,

смежурана седеће у шерпи,

биће тужно то чаробно јело.

*

Лежи „љута“ преко свињског бута,

црни лук се смешка преко пута,

у цегеру све је већа стиска,

свађа, сафт и парадајза вриска,

млади кајмак на леђа му седа,

боранија ником мира не да,

миришљави целер цупка спреда,

с галерије јабука га гледа.

„Друштво сочно, како си немоћно,

ускоро ћеш једна смеса бити,

крчкаћеш се и дуго и мучно,

да л ’ ће бити тад у лонцу бучно“,

повикала љута папричица ― жучно.

Грлен смех се корпом проломио,

млад карфиол дрско узвратио:

„Куваћеш се ти на исти начин,

зар ти годи што ћеш бити зачин.“

Судбина једне пите

Кад је једна пита

пошла да се скита,

на некој прослави,

свуда су је слали.

Лепо јој је говорила мама,

која беше штрудла с јабукама:

„Нека с тобом крене и твој тата,

искусан је ролат од заната.“

Ал не слуша румена и тазе,

тек из рерне извађена пита,

хоће златну кору да покаже

и да свако за рецепт упита.

Скитала је од стола до стола,

док је није преостало пола.

Бес јој беше просто узаврео,

кад од пола штрбнуше још део.

Оста само једна четвртина,

ал њу мерка весела дружина.

Док је даље скитала без реда,

ишчезну и већи комад спреда.

Није пита схватила суштину ―

шта занима ову околину.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: