детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗООЛОШКА ВРТЕШКА, БАСНОПЕСМЕ ЈАСМИНЕ ЈАНКОВИЋ 

Проф. др Слађана Миленковић

Јасмина Јанковић пише поезију и прозу,ствара тихо и ненаметљиво, али ипак верујући у истинске вредности како књижевности, тако и живота. До сада је објавила три романа, две збирке поезије и две књиге прозе за децу, а пред нама је њена збирка песама за децу названа „Зоолошка вртешка” (Београд: Српско уметничко друштво 2019). Њена прва књига за децу била је „Цица домаћица” објављена 2003. године и веома је лепо прихваћена од стране малих читалаца, као и наредна „Новогодишња прича из чаробне шуме” (2004) и после дужег низа година Јанковићева се огласила стиховима за децу, тако да се чини да је она писац који пише само кад има нешто да каже и који дубоко и занатски промишља о ономе о чему пише.  

Збирка песама Јасмине Јанковић „Зоолошка вртешка” сабира песме о животињама, које можемо да перципирамо као басне, наописане управо онако како су их највећи баснописци писали, у стиху. Књижевница је међу корицама ове књиге направила моделе употребе говора, тако да књига не буде збир лингвистичких чињеница већ подстицај да дете-читалац или слушалац уобличи трансформише и саопшти своје идеје употребљавајући језик онако како га је она користила. Збирка песама подељена је у циклусе Село, У шуми и на ливади, Уметничка пећина и последњи циклус назван И још.

Главни јунаци у овим стихованим баснама су животиње,како је истакнуто већ у самом називу, оне сукао у басни, персонификоване,осликане као симболи појединих људских особина. Песникиња реално приказује неправде овог света, указујући на значај моралних врлина и да у животу, како код људи тако и код животиња, важи право паметнијег.

Патке, жирафе, магарци говоре, приказани су са свим људским особинама, карактерним особинама, склоностима, тежњама итд, тако Јанковићева алегорички црта односе међу људима, исмевајући слабости и мане и дајући моралне поуке. Тај наук басне суштина је имагинацијског склопа, а има улогу сазнања, израженог наравоученијем.Сукобљавајући се са хумором, алегорично-дидактичка компонента се разблажује, већ сама чињеница да главни актер песме о животињама из низа подударних ситуација није у стању да изведе потребан наук доприноси готово апсолутној доминацији хумора. Елементима хумора Јанковићева уноси неизвесност и распламсава конфликте. Тако у једној песми желе да упишу балетску школу слон и магаре, што доводи управо до овако једне конликтне али хуморне ситуације.

Ово су приче у стиху, имају фабулу, као праве басне, животиње као ликове, имају поуку на крају, метафора је проширена на цело дело тако да прераста у алегорију. Као што имају причу, фабулу, тако имају и главне јунаке, особине су им пренете из басни, а Јасмина иновира неке од њих, полазећи од реминисценција на Змајеву „Пачју школу” она пачиће, патке, потом и коке уводи у друге приче. Већ из наслова се ишчитавају ситуације блиске данашњој деци, песме се зову рецимо Журка, Златна минђуша, а око миђуше на паткином репу свађа се сва живина, док у другој песми зека сања „Тешке снове” двоумећи се између купуса и шаргарепе.

Јанковићева поштује давно утврђено правило да ликови одражавају различите и углавном типичне људске карактере (лукав, зао, страшљив, глуп човек) одлично јој иде посредно, алегорично казивање о људима и њиховој природи, а контрасним песничким сликама,супротстављеним карактерима сучељава различитесветовеи различите видове природе.Код ње су у истој песми домаће и дивље животиње, у ситацијама углавном у којима се налазе људи, од летовања, санкања, до журке. Наравоученије басне уобичајено је примарно њено значење и обично потиче из искуства, а не само да произилази из својствава јунака већ подразумева научену мудрост, емпиријско знање, надмоћ разума. Из искуства је потекла она врста наравоученија басне која у свом есенцијалном виду представља народне пословице, које се често у народним и уопште у прозним баснама осамостаљују, а то је разлика ових стихованих басни у односу на прозне. Присуство ироније у стиховима ове песничке вртешке омогућава фигуративност језика, јер се  и иронија одређује као алегорија код које је смисао супротан од онога што је изречено речима. Међутим, смехом она овде исписује ипоучну димензију. Уместо да упути на етичке сфере, песма понегдедобија обрисе ругалица али без оштрице, већ са осмехом и благошћу.

У песми „На плажи” на песку се сунча црна мачка, а у шареном бикинију је млада коза, ту су још и свиња с прасићима, рода, бик. Песма, као све остале у овој збирци обилује хумором, понегде и сатиром, она комичним изражавањем осуђује људске мане. Ове песме одговарају свима, њих разумеју и деца и одрасли.Највећа вредност стихованих басни је истина о људима која се крије иза сваке речи, понекаду пренесеном значењу, а понекад веома јасно.

 Деци су ове песме нарочито драге јер се у њима јављају животиње као јунаци и зато јер обилују хумором који најчешће произилази из ситација. Велича мудрост, храброст, истину, насупрот лажи, глупости и кукавичлуку. Такође пева о користољубљу, достојанству, поштењу, правди, васпитању, о слаткоречвом ласкању у којем само плитак ум може уживати…

За разлику од класично схваћених приповедака или басни о животињама, ове песме су једноставније по структури и имају једносмерно решење. По структури блиске су анегдотама, али су по имагинацији и по архаичности смисла ближе бајкама и од веће лепоте у односу на класичну анегдоту.

Алегоријому баснопесмамаЈанковићева слика измишљене догађајеи личности који јасно указују на животне реалности, наиме читалац у својој свести прима причу као такву, али истовремено подразумева њено значање и циљ. Песникиња је у свом алегоријском делу успешно изградила сличност између измишљеног и реалног, те се увек осећа та двострукост песме, да онапева о једном, а сасвим јасно се друго разуме.Те одлике њених ликова су и карактеристичне и опште тако да се могу применити и на личности, животиње, о којима пева али и на људе који у њима могу јасно да виде себе, а људски карактери супституисани суу ћудима животиња.Најчешће наравоученијена крају песме јесте да се од своје природе не може далеко побећи, а трагика те чињенице јесте трагика самог хтења да се увек буде нешто друго у животу. Ипак деца јесу у стању да животно искуство које се нуди кроз фабулу и наравоученије баснопесме повежу са својим искуством и извесним типичним ситуацијама, доживљајима и проблемима из свог живота.

Ове басне у стиху подстичу код деце машту и креативност и упознају их са добрим и лошим особинама људи припремајући их за живот. Читајћи их дете емоционално, духовно и морално сазрева. Да би развило моралност, потребно је претходно да зна шта је добро, а шта је лоше. Јанковићева преко животиња представља људе са свим њиховим карактеристикама. Ове песме подстичу дететову моћ измишљања, предвиђања и ставарња у машти објеката и односа које ће упоређивати и примењивати на људе у својој средини.

Књига„Зоолошка вртешка” омогућује детету да се бави собом и суптилношћу људских односа преко осликаних персонификованих животиња. Пружа му помоћ да развије слику о себи, она га подстиче и негује његове позитивне емоције усмерене ка другима, а суочавајући га са његовим негативним емоцијама упућује га како да их превазиђе, те тако остварује дететове жеље и његову личну афирмацију.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: