О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - ЕГИПАТ

Симо Јелача

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

 

Др СИМО ЈЕЛАЧА




Предговор


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.


Аутор





 ЕГИПАТ

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ



 
Чињенице и статистика:
Локација: североисточна Африка граничи са Палестином (појас Газе) 11 км, Израел 266 км, Либија 1.115 км, Судан 1.273 км.
Величина: Египат има површину од 1.001.000 квадратних километара.
 Главни град: Каиро има око 18,5 милиона становника.
 Клима: пустиња; топла, сува лета са умереним зимама
Становништво: око 76 милиона.
Етнички састав: источнохамитско становништво (Египћани, бедуини и Бербери) 99%, Грци, Нубијци, Јермени, остали Европљани (првенствено Италијани и Французи) 1%.
Религије: муслимани (углавном сунити) 94%, коптски хришћани и остали 6%
Влада: републичка
Идентификација:
Египат је међународно коришћено име, али не и име које користе људи у земљи. Потиче од грчког Аегиптос, што заузврат вероватно потиче од древних египатских речи које се односе на земљу. Западна имена потичу од овога, као и реч "Копт". „Копт“ се може схватити као „египатски“ уопште, али сада обично значи египатски хришћанин, технички онај који припада већинској коптској цркви.
Језик у Египту:
Скоро 13 векова арапски је писани и говорни језик Египта. Пре арапске инвазије 639. године нове ере, коптски, језик који потиче од старог Египта, био је језик и религиозног и свакодневног живота за већину становништва; до 12. века, међутим, потпуно је замењен арапским језиком, који је остао само као литургијски језик за Коптску православну цркву.
Египат је део заједнице арапског говора од око 250 милиона људи, која се шири од Марока до Омана. Арапски је грана семитских језика, који заузврат припада породици афро-азијских језика заједно са берберским, староегипатским, чадским и кушитским језиком.
Арапски је постао језик и египатских хришћана и муслимана. Писани облик арапског језика, у граматици и синтакси, остао је суштински непромењен од 7. века. На друге начине, међутим, писани језик је променио модерне облике стила, редослед речи и фразеологија су једноставнији и флексибилнији него у класичном арапском и често су директно изведени од енглеског или француског.
Ислам:
Ислам практикује већина Египћана и управља њиховим личним, политичким, економским и правним животима.
Ислам је произашао из данашње Саудијске Арабије. На пророка Мухамеда се гледа као на последњег Божијег изасланика (следећи стопама Исуса, Мојсија, Аврахама, итд.) да донесе откривење човечанству. Ислам је описан са још неколико детаља под Турском.
Породичне вредности:
Породица је најзначајнија јединица египатског друштва.
Сродство игра важну улогу у свим друштвеним односима.
Појединац је увек подређен породици, племену или групи.
На непотизам се гледа позитивно, јер је покровитељство породице.
Породица се састоји од нуклеарне и проширене породице.
Египатска част:
Част је важан аспект међуљудских односа.
Поштовање и поштовање људи је и право и обавеза.
Част појединца је замршено испреплетена са угледом и чашћу свакога у његовој породици.
Част захтева да Египћани покажу гостопримство пријатељима и гостима.
Такође налаже да се људи облаче онако како им финансијске прилике дозвољавају и да показују одговарајуће поштовање и поштовање према старијима и онима на власти.
Човекова реч се сматра његовом везом и вратити се на своју реч значи нанети срамоту вашој породици.
Друштвена класа:
Друштвена класа је веома очигледна у Египту јер одређује ваш приступ моћи и положају.
Друштвена класа у којој је Египћанин рођен диктира њихов свакодневни живот и могућности које ће имати.
Постоје три друштвене класе: виша, средња и нижа.
Статус се више дефинише породичним пореклом него апсолутним богатством.
Социјална мобилност је мала.
Етикете при сусрету:
Поздрави се заснивају и на класи и на религији особе.
Најбоље је да следите пример Египћанина са којим се састајете.
Руковање је уобичајени поздрав међу особама истог пола.
Руковање је помало млохаво и дуго, иако се увек даје уз срдачан осмех и директан контакт очима.
Када се веза развије, уобичајено је да се љуби у један образ, а затим у други док се рукују, мушкарци са мушкарцима и жене са женама.
У сваком поздраву између мушкараца и жена, жена мора прво да пружи руку. Ако то не учини, мушкарац треба да сагне главу у знак поздрава.
Етикета давања поклона:
Ако сте позвани у дом Египћана на вечеру, понесите квалитетне чоколаде, слаткише или пецива домаћици.
Немојте давати цвеће, које је обично резервисано за свадбе или болеснике, осим ако знате да би га домаћини ценили.
Мали поклон за децу показује наклоност.
Увек дајте поклоне десном или обе руке ако је поклон тежак.
Поклони се не отварају када су примљени
Етикете при ручку:
Ако сте позвани у кућу Египћанина:
Обично бисте скинули ципеле пре уласка.
Обуците се добро и конзервативно. Изглед је важан за Египћане.
Похвалите домаћина кући.
Понашање за столом:
Сачекајте да вам домаћин или домаћица кажу где да седнете.
Једите само десном руком.
Сматра се искреним комплиментом узети другу порцију.
Увек покажите захвалност за оброк.
Оставите малу количину хране на тањиру када завршите са јелом. У супротном ће наставити да вам га попуњавају!
. Конзервативна одећа и добро се представљајте у сваком тренутку.
. Египћани верују да је директан контакт очима знак поштења и искрености, па будите спремни на забрињавајуће интензивне погледе.
. Египћани су емотивни и користе покрете рукама када су узбуђени. У принципу, говоре тихо, иако могу и да вичу или лупају по столу. Ово не указује на бес; То је само покушај да се демонстрира поента.
. Требало би да покажете поштовање према највишој особи у групи, која ће такође бити њихов портпарол. Ово је земља у којој су хијерархија и ранг веома важни.
Етикета пословних састанака:
Заказивање је неопходно и потребно је унапред.
Потврдите састанак недељу дана унапред, писмено или телефоном.
Поново потврдите дан или два пре састанка.
Састанци углавном нису приватни осим ако постоји потреба да се о питањима разговара поверљиво. Генерално, Египћани имају политику отворених врата, чак и када су на састанку.
То значи да ћете можда имати честе прекиде. Други могу чак да одлутају у собу и започну другачију дискусију. Можете се придружити, али не покушавајте да вратите тему на првобитну дискусију док нова особа не оде.
Високи државни званичници се често придржавају западније пословне праксе и одржавају приватне састанке без прекида
Пословни састанци углавном почињу након дуготрајних упита о здрављу, породици итд.
Ако пошаљете дневни ред и материјале за презентацију пре састанка, пошаљите превод на енглески и египатски арапски.
Пословни преговори:
Социјална страна пословања је веома важна. Египћани вас морају познавати и волети да бисте водили посао. Лични односи су неопходни за дугорочно пословање.
Посао је хијерархијски. Највиша особа доноси одлуке, након добијања групног консензуса.
Одлуке се доносе након великог промишљања.
Ако је влада укључена, дискусије ће трајати још дуже, јер често морају да дају одобрење министри неколико ресора.
Посао се креће спорим темпом. Друштво је крајње бирократско. Може бити потребно неколико посета да би се извршио једноставан задатак.
Препоручљиво је да у свој тим укључите старије људе са импресивним титулама јер Египћани поштују године и искуство.
Очекујте приличну количину цењкања. Египћани ретко виде понуду као коначну.
Египћани не воле сукобе и гнушају се када кажу „не“. Ако не реагују, то је обично негативан знак.
Увек укључите истраживање и документацију која подржава ваше тврдње.
Не користите тактику високог притиска.
Египћани су тешки преговарачи.
Етикете одевања:
Пословна одећа је свечана и конзервативна. Обуците се добро ако желите да оставите добар утисак.
Мушкарци би требало да носе тамна, лагана, конзервативна пословна одела, барем на првом састанку.
Мушкарци треба да избегавају ношење видљивог накита, посебно око лица и врата.
Жене морају пазити да се адекватно покрију. Сукње и хаљине треба да покривају колено, а рукави треба да покривају већи део руке.
Визит карте:
Визит карте се дају без формалног ритуала.
Нека вам једна страна картице буде преведена на египатски арапски.
Увек дајте картицу тако да прималац може да је прочита.
Проучите сваку визит карту коју добијете пре него што је ставите у кутију за визит карте.
Бакшиш је начин живота у Египту:
У Египту се напојница срдачно прихвата и често очекује. Можете понудити савете за све људе који су вам помогли током вашег путовања, али немојте им нудити мале новчиће или новчанице.
 
Жене Египта:
Египћанке су познате по својој изузетној лепоти. Данас су египатске даме генерално добро образоване, његоване и преузимају одговорност и за професионални свет. У египатском друштву родитељи добро мазе девојке све док се не удају и поставе у стварности.
У египатској традицији невиност се сматра главном вредношћу за жене и стога жене више воле да задрже своју скромност и невиност што је више могуће. Већина египатских мушкараца радије се венчава са женама које су невине и цене породичне вредности.
  Египат је потпуно безбедно место за жене. Због тога је то безбедна дестинација за путовања страних туристичких група жена да се одморе у Египту. Тренд је да брачни партнери све више личе једни на друге по годинама и степену образовања.
Календар:
Коптски календар се зове Александријски календар, а направљен је на соларном циклусу и састоји се од 12 месеци од 30 дана и 1 месеца од 5 дана, респективно. У сваке 4 године 6. дан се додаје краћем месецу. Поред Коптске православне цркве, фармери често прате коптски календар за подсетник на датум, рачунање, као и бројање дана.
Урбанизам и архитектура:
Села се састоје од језгра стамбеног подручја окруженог ораницама и пољопривредним земљиштем. Језгро се састоји од суседних једноспратних кућа од блатних цигала изграђених дуж уских земљаних путева. Куће укључују шталу за фармске животиње. Поседовање краве или воденог бивола представља велику инвестицију. Од средине 1970-их, куће од опеке од блата постепено су замењене кућама од печених цигала, а растући број становника и просперитет довели су до ширења изграђене површине села. Свако село има бар једну џамију. Џамија је заједничка и јавна за мушкарце.
Урбани карактер националне културе је најочигледнији у два велика града: Каиру и Александрији. Архитектура и изглед Каира одражавају различите епохе његове историје. Каиро је град који се непрестано шири, а на периферији су изграђена бројна сквотерска насеља. Ове сквотерске области имају лоше прикључке за воду и канализацију и недостају услуге као што су школе, клинике и полиција.
Египат је препун. Изграђена подручја села имају веома високу густину насељености.
Храна у свакодневном животу:
Најважнија намирница у свакодневном животу је векна хлеба. Аутохтона кухиња се у великој мери ослања на махунарке. Ниво потрошње животињских протеина скоро у потпуности зависи од богатства. У селима људи седе на тепиху, а храна се ставља на веома низак округли дрвени сто. Свака особа има кашику, а свако једе директно из посуде. У градовима људи седе на столицама око трпезаријских столова у западном стилу. Свака особа има свој тањир, кашику, виљушку и нож.
Неколико муслиманских празника обележава се посебним оброцима: Ид ал-Адха, Ид ал-Фитр, Послаников рођендан, Божић и Ускрс и (православни Копти). И муслимани и хришћани виде пост као духовну вежбу.
Основна Економија:
Око 25 одсто бруто домаћег производа долази из индустрије, а око 18 одсто из пољопривреде. Преосталих 57 одсто обухватају све остале делатности, пре свега услуге, укључујући и туризам.
Египат је богата пољопривредна земља, са неким од највећих приноса по јединици земље на свету. Главни усеви су памук, шећерна трска, пшеница, кукуруз и фава пасуљ, са значајним површинама за воћњаке (првенствено цитрусе) и поврће. Стока (говеда, водени биволи, овце и козе) је такође важна, а део земље се користи за узгој крмних усева за ове животиње. У просеку има два усева годишње.
Главна Индустрија:
Египат је релативно индустријализована земља, посебно у производњи текстила и одеће, цемента, металних радова разних врста и наоружања.
Трговина:
Египат има тенденцију да увози више него што извози. Увоз укључује робу широке потрошње, укључујући храну, и сировине за индустрију; извоз су углавном пољопривредни производи и услуге. Главни египатски извоз чине радници који раде ван земље, али који новац шаљу кући.
 










ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"