О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


НЕЖНА ВИЛА

Десанка Ристић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


УЧИТЕЉИЦА


Шешир са ободом и вез чаробан,
бицикл са цветом уместо звона.
Ко је та вила, ко је она?

Десетине ручица око њеног врата,
највреднија огрлица од брилијанта.
У очима роса, а свици у души,
не, то они не плачу, то туга певуши.

Своје речи обува у ципелице снова,
да дечје душе лете изнад крова.
Лете тако до краја света и других планета,
како би сачували у себи сан детета.

- Остани нам добро, наша вило лепа!

- Летите, свици, крилима детета!

Ветар се уселио у њене увојке,
а у души расцветао љубави пупољке.
Сад љубављу дише док стихове пише.




ОДА УЧИТЕЉУ


Учитељ, он је
ризница доброте.
Плодно зрно мало
с родом који класа.

Учитељ просвећује,
знањем нас усрећује.
Он је сунчев зрак,
он разгони мрак.

Учитељ има
само једно крило,
друго му је крило
свако дете мило.

Учитељ просвећује,
знањем нас усрећује.
Он је сунчев зрак,
он разгони мрак.




НЕЖНА ВИЛА


У разред нам дошла
једна мала вила,
нежна као свила.
Она само ћути,
све нас воли, гледа,
кад наставник виче,
никоме нас не да.

Мала вила,
нежна као свила.

Отишла је вила
на прегледе многе,
нико не зна тајну
како да помогне.
Другари смо њени
од разреда првог,
чувамо је као
неког рођеног, свог.

-Ја сам вили донео једну
бубамару, знам да она воли
ту тачкасту шару!

Она лепо црта,
боје су јој ведре,
за цртање користи
и шарене креде.

Волели би сви
да нам она каже
шта је чини срећном,
јер срећа помаже.

-Ја сам с вилом седела,
кад је лутку купала
није ми сметало и
нисам се љутила.
Прснула је пеном
нову свеску моју,
ја јој видим радост
у свакоме скоку.
Тад суза радосница
заблиста у оку.

Кад плави балони
у небо полете,
то је знак да на свету
има места за свако дете.
Учимо сложно,
мислимо на њу,
зато је срећа
увек ту.

Путује с нама,
на излете иде.
Игра се и смеши,
спремана све да утеши.

Понекад се љути,
љутња кратко траје,
љубав као сребрни прах
посипа и даје.

Мала вила,
нежна као свила!

Инклузија то је
кад прихватиш друге,
јер деца су бића
испод сјајне дуге.

Кад заволиш друге
срце твоје расте,
живиш у најлепшем
свету дечје маште.

Наша мала вила,
нежна као свила!





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"