(Седмица)
Понедељак је идеалан дан за започињање. Посла, размишљања, припремања... Понедељак је почетак. Свега. Понедељак се поштује јер својим постојањем као први дан у недељи, природно приморава људе да га осете, доживе, као почетни степеник, првог међу једнакима, као дан међаш, што отвара ново поглавље. Надања, планова, снова, очекивања... Живота.
Понедељак се, ипак, дочекује, некако невољно, јер се испраћа, углавном, нерадни викенд, и полази у радну недељу, опет обично, неизвесну, и најчешће слабо плаћену. Понедељак се тако, некако најмање воли од свих дана. Тога дана готово да и нема јавних догађаја, промоција, отварања изложби, концерата. То је лош дан за догађаје, кажу. За бизнис. У понедељак се сви тек само припремају, планирају, шта ће радити, током седмице. Понедељак је предпросторно вежбалиште за озбиљније дане који долазе. Девета рупа на свирали или тринаесто прасе, или први дан у недељи. Понедељак је као метафора, себи самоме.
Понедељком се касни на посао. Понедељком се оправдавамо наставницима због кашњења у школу. Понедељком се раније излази са посла. Понедељком се спава на часовима. Понедељком шефови заказују колегијуме. Понедељком професори не пропитују и не организују испите.
Да би превазишао ове своје муке, понедељак, је морао мало и да заметне траг, јер име овог дана, на многим језицима, у арапском, јерменском, грузијском, грчком, хебрејском или португалском језику, на пример, има значење "други дан". Понедељак је, тако по њима, ето, за утеху њему самоме, у тим неким културама, други дан седмице, који се налази између недеље и уторка.
Понедељак је, уз то, и плави дан, када се пере веш. Понедељак је Дан ветерана. Дан Мартина Лутера Кинга је увек у понедељак. У понедељак, давне године, је измерена највиша температура ваздуха на Земљи од 57, 8 Целзијуса.
Једног понедељка сам упознао Маријану. У први, следећи, понедељак, сам је први пут извео на колаче. Понедељком увече смо загрљени, замотани у зелену јамболију, крај камина, годинама гледали „Династију“. У понедељак, тај кишни понедељак, возио сам пребрзо ауто. У понедељак, данас, у побусани понедељак, први понедељак после Васкрса, излазим да побусам њен гроб зеленом травом и фарбана јаја поделим сиротињи, потом.
Гордана Влајић, цртица о „Седмици“ Миће Јакшића
Одличан "Увод у роман" објављен у форми књиге. Као што је аутентична и (колико знам јединствена!) идеја да се "укоричи" увод у роман, толико су аутентичне и приче испричане по данима у недељи, а заправо, по периодима живота.
Само добар, мислећи писац који би лако могао да буде назван и филозофом и социологом и... - истовремено, уме да исприча кратку форму без сувишка речи. Да препозна "црницу", да посеје добро семе и покоси коров.
"Седмица" је седам стаза кроз башту којом се ваља прошетати.
