О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - ЕНГЛЕСКА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ и НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - ЕНГЛЕСКА


Др СИМО ЈЕЛАЧА



ПРЕДГОВОР

Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку државу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.
Аутор




ВЕЛИКА БРИТАНИЈА




КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ


Чињенице и статистика
Локација: Западна Европа, острва укључујући северну једну шестину острва Ирске између северног Атлантског океана и Северног мора, северозападно од Француске.
Величина: 244.820 квадратних километара.
Главни град: Лондон, 8,6 милиона становника.
Клима: умерена; умерено преовлађујућим југозападним ветровима изнад северноатлантске струје; више од половине дана је облачно
Становништво: око 62 милиона
Етнички састав: бела (од тога Енглези 83,6%, Шкоти 8,6%, Велшани 4,9%, Северни Ирци 2,9%) 92,1%, црни 2%, Индијци 1,8%, Пакистанци 1,3%, мешовити 1,2%, остали 1,6%.
Религије: хришћани (англиканци, римокатолици, презбитеријанци, методисти) 71,6%, муслимани 2,7%, хиндуисти 1%, остали 1,6%, неодређено или ниједно 23,1%.
Влада: Уставна монархија.
Идентификација:
Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске је формални назив суверене државе којом управља парламент у Лондону.
Локација и географија:
Површина Велике Британије је 230.500 квадратних километара, са додатних 13.986 квадратних километара у Северној Ирској, што јој даје једну од највећих густина насељености у западном свету.
Језик у Великој Британији:
Уједињено Краљевство нема уставом дефинисан службени језик. Енглески је главни језик (који говори једнојезично више од 70% становништва Велике Британије) и стога је де факто службени језик. Други матерњи језици острва су велшки, ирски, алстерски шкотски, корнски, галски и британски знаковни језик.
Имигранти су природно донели многе стране језике из целог света.
Људи и култура:
Уједињено Краљевство се састоји од четири земље: Енглеске, Шкотске, Велса и Северне Ирске. Важно је не само бити свјестан ових географских разлика, већ и снажног осјећаја идентитета и национализма који осјећа становништво ове четири нације.
Изрази 'енглески' и 'британски' не значе исту ствар. „Британац“ означава некога ко је из Енглеске, Шкотске, Велса или Северне Ирске. 'Енглези' се односи на људе из Енглеске. Људи из Шкотске су „Шкоти“, из Велса „Велшани“, а из Северне Ирске „Ирци“. Уверите се да не зовете некога из Велшана, Шкота или Северне Ирске „Енглез“.
Мултикултурно друштво:
Некада веома хомогено друштво, од Другог светског рата, Британија је постала све разноврснија јер је прихватила велику популацију имиграната, посебно из својих бивших колонија као што су Индија, Пакистан и Западна Индија.
Британци су веома резервисани и приватни људи. Приватност је изузетно важна. Британци вам неће нужно пружити обилазак свог дома и, у ствари, можда ће већину врата држати затвореним. Очекују да други поштују њихову приватност. Ово се протеже и на не постављање личних питања.
Састанак и поздрав:
Руковање је уобичајен облик поздрава.
Британци би у почетку могли изгледати мало круто и формално.
Избегавајте продужени контакт очима јер се људи осећају непријатно.
Још увек постоји неки протокол који треба следити приликом упознавања људи у пословној или формалнијој друштвеној ситуацији. Ово је често класна разлика, при чему се 'виша класа' држи дугогодишње традиције: Упознајте млађу особу са старијом особом.
Упознајте особу нижег статуса са особом вишег статуса.
Када су две особе сличног узраста и ранга, упознајте ону коју боље познајете другој особи.
Етикета давања поклона:
Британци размењују поклоне између чланова породице и блиских пријатеља за рођендане и Божић.
Поклон не мора бити скуп, али обично треба да покаже покушај да се пронађе нешто што је повезано са интересима примаоца.
Ако сте позвани у нечији дом, нормално је да са собом понесете кутију добре чоколаде, добру флашу вина или цвеће.
Поклони се отварају по пријему.
Етикете јела:
За разлику од многих европских култура, Британци уживају у забављању људи у својим домовима.
Иако Британци цене тачност, можда ћете стићи 10-15 минута касније него што сте позвани на вечеру. Међутим, ако идете у ресторан, будите на време.
Понашање за столом је континентално, односно виљушка се држи у левој руци, а нож у десној док се једе.
Виљушка се држи зупцима на доле тако да се храна хвата на задњи део виљушке. Ово је вештина за коју је потребно време да се савлада.
Останите стајати док вас не позову да седнете. Можда вам се покаже одређено седиште.
Не наслањајте лактове на сто.
Ако нисте завршили са јелом, укрстите нож и виљушку на тањиру са виљушком преко ножа.
Назначите да сте завршили са јелом тако што ћете поставити нож и виљушку паралелно преко десне стране тањира.
На свечаним оброцима се дају здравице.
Када сте у пабу, уобичајена је пракса да платите рунду пића за све у вашој групи.
Ако је позван на ручак у ресторан, обично плаћа онај који га позива. Немојте се свађати око чека; једноставно узвратите касније.
Пословни бонтон и протокол
Велики поздрав
Чврсто руковање је норма; у Великој Британији нема питања везаних за род.
Људи се тресу при сусрету и одласку.
Одржавајте контакт очима током поздрава, али избегавајте било шта дуже.
Већина људи користи љубазне титуле за господина, госпођа или госпођицу и своје презиме.
Сачекајте док вас не позову пре него што пређете на основу имена. Људи млађи од 35 година могу учинити овај потез брже од старијих Британаца.
Визит карте се размењују на првом представљању без формалног ритуала.
Визит карта се може одложити само летимичан поглед, тако да се немојте увредити ако јој се не посвети много пажње.
Британски стил комуникације:
Британци имају занимљиву мешавину стилова комуникације који обухватају и потцењивање и директну комуникацију. Многи старији пословни људи или они из 'више класе' се у великој мери ослањају на формалну употребу устаљеног протокола. Већина Британаца су мајстори потцењивања и не користе ефузиван језик. Ако ништа друго, они имају изражену тенденцију да користе „квалификаторе“ као што су „можда“, „могуће“ или „могло би бити“.
У комуникацији са људима које виде као једнаке себи по рангу или класи, Британци су директни, али скромни. Ако комуницирају са неким кога добро познају, њихов стил може бити неформалнији, иако ће и даље бити уздржани.
Писана комуникација прати строга правила протокола. Начин затварања писма зависи од тога колико добро писац познаје примаоца. Писмена комуникација се увек адресира коришћењем титуле и презимена особе. Имена се углавном не користе у писаној комуникацији, осим ако добро познајете особу.
Е-пошта је сада много распрострањенија, али стил комуникације остаје формалнији, барем у почетку, него у многим другим земљама. Већина Британаца неће користити сленг или скраћенице и мислиће негативно ако се ваша комуникација чини превише познатом.
Пословни састанци:
Ако планирате да користите дневни ред, обавезно га проследите својим британским колегама на време како би га прегледали и препоручили све измене.
Тачност је важна у пословним ситуацијама. У већини случајева, људи са којима се састајете доћи ће на време. Шкоти су изузетно тачни. Позовите ако будете и 5 минута касније од договореног. Имајући то у виду, тачност је често ствар личног стила и хитни случајеви се јављају. Ако чекате неколико минута, немојте правити проблем. Исто тако, ако знате да ћете закаснити, било би добро да телефонирате и извините се.
Начин на који се састанци одржавају често зависи од састава људи који присуствују:
Ако су сви на истом нивоу, генерално постоји слободан проток идеја и мишљења.
Ако је у просторији особа са вишим рангом, та особа ће водити већину говора.
Генерално, састанци ће бити прилично формални:
Састанци увек имају јасно дефинисану сврху, која може укључивати дневни ред.
Биће кратког разговора пре него што се пређе на посао.
Ако правите презентацију, избегавајте да износите претеране тврдње.
Уверите се да ваша презентација и сви достављени материјали изгледају професионално и добро осмишљени.
Будите спремни да своје тврдње поткријепите чињеницама и бројкама. Британци се при доношењу одлука ослањају на чињенице, а не на емоције.
Одржавајте контакт очима и неколико стопа личног простора.
Након састанка, пошаљите писмо у којем сумирате шта је одлучено и наредне кораке које треба предузети.
Архитектура:
Село се све више види као естетски и рекреативни ресурс за људе који живе у градовима. Међутим, ова слика села је веома скупа за одржавање. Становништво је нагомилано у градовима на малим парцелама земље, док је већи део отвореног земљишта недовољно насељен и недовољно искоришћен. Многи људи у малим урбаним кућама имају високе хипотеке због цене земљишта.
Основна Ецкномија:
Уједињено Краљевство има једну од највећих економија на свету, са проценом бруто националног производа из 1999. године на 1,29 билиона долара (САД). Финансије, производња и трговина чине основу економије. Фунта стерлинга је валута, а још увек се расправља да ли ће се нација придружити партнерима из Европске уније и усвојити евро.
Главна Индустрија:
Уједињено Краљевство је једна од најиндустријализованијих нација на свету и има јаку производну базу. Главни производи укључују алатне машине, авионе и бродове, моторна возила, електронику, хемикалије, угаљ, нафту, текстил и прераду хране.
Трговина Једна од водећих трговинских сила у свету, Уједињено Краљевство је извезло 271 милијарду долара (САД) и увезло робе у вредности од 306 милијарди долара (САД) за годину дана. Главни извозни производи укључују индустријске производе, храну, хемикалије и горива. Индустријска роба, машине, гориво и прехрамбени производи се увозе. Примарни трговински партнери су Европска унија и Сједињене Државе.
Медицина и здравствена заштита:
Национална здравствена служба, која је установљена актом парламента 1947. године, омогућила је сваком становнику приступ бесплатној медицинској нези. Створен је систем који је управљао локалним јавним болницама широм земље и директно запошљавао лекаре, медицинске сестре и друге здравствене раднике. Породични лекари, специјалисти и стоматолози такође су примали плату од владе за лечење пацијената, иако сваки лекар или пацијент може да ради приватно или да плати приватну медицинску негу. Систем је имао за циљ да пружи неограничену медицинску негу сваком пацијенту, а влада се обавезала да плати пуну цену. На неки начин, услуга је била жртва сопственог успеха. Бесплатна медицинска нега и успешни напори на унапређењу бољег здравља, исхране и радних услова значили су да људи живе много дуже.




Наставиће се






WORLD CULTURES and FOLK CUSTOMS

SIMO JELACA, Ph.D.

FOREWORD
This book summarizes information about culture and customs of different nations. Noticeable differences in customs are among Christian, Islamic and Buddhist’s nations, although in all prevails intention for nice and greatest.
It will be too much to include every country, as there are similarities among many nations of the same or close nationalities. Characteristic are Russia, Ukraine, Serbia, Belarus, Croatia, Montenegro, Macedonia, or as well as Germany and Austria. The similar conclusion values for Latin nations, among themselves too.
Readers will find basic information about each country, such as its location and size, population and Ethnic Make-up, Religion, Climate, Language, Etiquettes and others.
This book can equally be used for travelers, either as tourists or business people, therefore everyone will find necessary information about Etiquette of people at their homes as well as at the business.
My intention was to find as much good information as possible. How much I have succeeded readers will judge it.

Author







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"