О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


СУБОТА

Миодраг Јакшић
детаљ слике: Pixabay

(Седмица)

– У дане викенда пословне вести увек доносе нелагоду. Биле позитивне или негативне, информације које ти пристижу везане за делатност којом се бавиш и од чега живиш, представљају ометање постављене, праксом потврђене тезе о одмору, након радне недеље – причала је себи у браду, бодрећи се да не подлегне јези убрзаног титраја коже и пецкања у стомаку, у страху помешаних осећања непланираних за ово поподне, које су је обузимали. Штедела је себе, од свега. Творила је себе, по други пут, увек када је осетила да људи око ње нису добри и да вирус злобе, зависти, неразумевања креће у њу. Свако нагризање рђе човечјег доброг, као пута да се удаљи од човека, препознавала је. Складишта за таква осећања били су радни дани. Нерадни дани нису стварани за бављење послом, али посао јесте створен да нам је увек под кожом. Никада није волела да викендом прича о раду, свом или туђем. Закључке викендом није доносила уплетена у дијалог. Човек је апсолутно чист, само ако је сâм. – Само, када је сâм – понављала је. Своју је самоћу градила на скелету оправдања вери, у више циљеве. Данас је, послом упрегнута, била принуђена да присуствује ванредној седници Наставничког већа школе. Основне школе. Најчувеније основне школе у Београду.

– Како третирати вест – питала се – информацију коју примиш пред Господњи дан, која се тиче креирања сопствене будућности? Има ли доиста потребе уживати, реаговати на прво уверење да ће од сутра све бити другачије, боље? Колико је дозвољено ликовати сопству? Прекомерна доза узбуђења ми не приличи. На радост сам заборавила, у пространству среће себе не препознајем – мислила је.

Купила је „Политику“, не због „Политике“. Новине не чита. Купила је суботњи „Политикин“ културни додатак.

Уским дрвеним степеницама пела се на шести спрат, до своје изнајмљене гарсоњере, у старој згради елитног кварта београдског историјског језгра. За неколико тренутака, за пар корака, још једном ће, у моменту док пали светло, схватити да нема никога у тих двадесет осам квадратних метара да са њоме подели срећу, за критеријуме овоземаљске, успешног дана, у коме је са свега тридесет, својих, година, постала директор школе, у којој је до данас била само наставница.

Од сутра ће, уз мало већу плату, добити велики број нових непријатеља и противника које ће побеђивати трпељивошћу и љубављу утканом у професију и посао, усавршавајући их у чврсту веру да постоји живот без конфликта, баш као што је усавршила своју малу гарсоњеру, и никога у њој.

Никога, сем суботњег „Политикиног“ културног додатка, као јединог пријатеља. Јединог на путу, ка себи.


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"