О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - 8. УКРАЈИНА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ


Др СИМО ЈЕЛАЧА


ПРЕДГОВОР

Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.

Било би превише укључити сваку државу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.

Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.

Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.

Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.

Аутор



УКРАИНА

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ


Локација: Између Белорусије; Мађарска; Русија; Молдавија; Румунија; Црно и Азовско море; Словачкој и Пољској.

Величина: 603.550 квадратних километара

Становништво: 48,8 милиона.

Главни град: Кијев, 2,75 милиона становника.

Влада: Република

Идентификација

Украјинска народност почиње са Кијевском Русијом. Ова источнословенска држава је цветала од деветог до тринаестог века на територији савремене Украјине, са Кијевом као престоницом. Назив Украјина се први пут појавио у хроникама из дванаестог века у вези са Кијевском Русијом.

Локација и географија

Украјина, друга по величини држава у Европи током двадесетог века, заузима 603.550 квадратних километара. Његове главне географске карактеристике су северне шуме Полиса и Волина, централне шумске степе, Доњецке источне висоравни (до 500 метара надморске висине), приобалне низије и степе дуж Црног и Азовског мора. Карпатске планине на западу достижу 2.061 метар на планини Ховерла. Роман-Косх на полуострву Крим достиже 1.543 метра. Алпске ливаде — зване полонијна на Карпатима и иајла на Криму — су још једна занимљива географска карактеристика.

Клима Украјине је умерена. Просечне годишње температуре крећу се од 6 до 9 степени Целзијуса, осим у јужним степама и на Криму, где се просечне годишње температуре крећу од 10 до 13 степени Целзијуса.

Демографија

Становништво Украјине је око 52.000.000. Негативан прираштај становништва вероватно је узрокован економском и еколошком кризом. Попис показује следеће проценте националног састава становништва: Украјинци, 72,7 одсто; Руси, 22,1 одсто; Јевреји, 0,9 одсто; Белоруси, 0,8 одсто; Молдавци, 0,6; Пољаци, 0,5 одсто; Бугари, 0,4 одсто; Мађари 0,3 одсто; кримски Татари, 0,2 одсто; Румуни, 0,2 одсто; Грци, 0,2 одсто; Јермени, 0,1 одсто; Роми (Цигани), 0,1 одсто; Немци, 0,1 одсто; Азербејџанци, 0,1 одсто; Гагаузи, 0,1 одсто; и остали 0,5 одсто.

Језичка припадност

Украјински је индоевропски језик источне словенске групе. Њено ћирилично писмо је фонетско; његова граматика је синтетичка, преноси информације путем модификације речи, а не редоследа. Украјински као матерњи језик говори 87 одсто становништва, а 12 одсто Украјинаца тврди да је руски матерњи језик. Употреба матерњег језика међу етничким групама показала је да Руси, Мађари и кримски Татари имају 94 до 98 одсто, а Немци, Грци и Пољаци 25 одсто, 19 одсто и 13 одсто. Асимилација преко украјинског језика је за Пољаке 67 одсто, за Чехе 45 одсто, за Словаке 33 одсто. Као други језик украјински користи 85 одсто Чеха, 54 одсто Пољака, 47 одсто Јевреја, 43 одсто Словака и 33 одсто Руса.

Симболизам

Традиционални украјински симболи — трозубац и плаво-жута застава — званично су усвојени током украјинске независности 1917–1920 и поново након проглашења независности 1991. Уобичајено се верује да боје националне заставе представљају плаво небо изнад жутих житних поља. Када је Украјина подељена између Руског и Аустријског царства, лик Мајке Украјине претворен је у слику злостављане жене коју су напустила њена деца. Након 1991. нова генерација украјинских писаца почела је да ослобађа ову слику од њених аспеката виктимизације.

Национални идентитет

Национални идентитет произилази из личног самоопредељења које се дели са другима на основу заједничког језика, културне и породичне традиције, религије и историјског и митског наслеђа. Језичка питања се фокусирају на повратак фонетике, очишћене од совјетске украјинске ортографије русификацијом, и на макаронски руско/украјински сурженко. Оживљавање културних традиција укључује хришћанске празнике, дане сећања и црквена венчања, крштења и сахране. Украјинска католичка црква је изашла из подземља, а прогнана Украјинска православна аутокефална црква се формално ујединила са Кијевском патријаршијом.

Урбанизам и архитектура

Прототипску архитектонску традицију пронашли су археолози који проучавају древне цивилизације у Украјини. Ископавања трипиљске културе (4.000–3.000 п.н.е.) показују једнособне и двособне куће са помоћним зградама унутар концентричних насеља са зидовима и јарцима. Софистицирана архитектура грчких и римских колонија у региону Црног мора 500. године п.н.е. –100 н.е. утицало је на изградњу скитских кућа. Архитектура каснијих словенских племена била је углавном дрвена: брвнаре у шумовитим висоравнима и оквирне куће у шумској степи. Камен као грађевински материјал постао је распрострањен у јавним зградама од тринаестог века, а традиција византијске црквене архитектуре – крстасти план и куполе – комбинована је са локалним обележјима. Украјинска архитектура је спремно прихватила ренесансни стил, који су илустрирали замкови Хотин и

Дворци Камианетс'-Подилски, изграђени у четрнаестом веку. Украјинска барокна архитектура била је репрезентативна за начин живота козачке аристократије. У то време већина средњовековних цркава је преуређена тако да укључује богатију спољашњу и унутрашњу орнаментацију и вишеслојне куполе.

Традиционална украјинска кућа има приватни простор између улице и куће, обично са баштом. У тежњи за више приватног простора, људи у стамбеним зградама преграђују оригиналне дугачке ходнике на мање просторе. Даче (летњиковци) су витални део савременог украјинског живота. Положене на мрежу, дача задруге пружају летње сеоске заједнице за градске становнике.

Храна у свакодневном животу

Украјинци више воле да једу код куће, остављајући ресторане за посебне прилике. Време оброка је од 7:00 до 10:00 часова. за доручак, од 12:00 до 15:00 часова. за вечеру или ручак, а од 17:00 до 20:00 часова. за вечеру. Главни оброк дана је вечера, укључујући супу и месо, живину или рибље јело са салатом.

Украјинци углавном избегавају егзотично месо и зачине. Разноврсне супе - које се заједнички називају боршч - су традиционалне и симболичне.

Обичаји хране у свечаним приликама

Кулинарске традиције у Украјини повезане су са древним ритуалима. Календарски циклус верских празника у комбинацији са народном традицијом захтева разноврсну специфичну храну. Вечера за Бадње вече се састоји од 12 јела без меса, укључујући боршч, кифлице, млеко, рибу, печурке, разно поврће и јело од житарица, меда, мака и сувог грожђа које се зове кутиа. На Васкрс јела храна која је претходно благословена једе се после Васкрсења. Укључује слатки хлеб који се зове пашка, обојена јаја, путер, месо, кобасице, сланину, рен и бели лук. На празник Преображења Господњег (19. августа) благосиљају се јабуке и мед и једу се уз остало сезонско воће. Разна алкохолна пића допуњују оброке. Уобичајено је да се пиће понуди гостима, који не смеју да га одбију осим из здравствених или верских разлога.

Основна Економија

Традиционални украјински прехрамбени производи су домаћи. Под притиском економске кризе, људи узгајају производе у својим баштама и на дачама. Градске и сеоске пијаце су места размене робе широке потрошње и прехрамбених производа.

Земљиште и имовина

Права приватне својине су поново успостављена у Украјини након 1991. Колективне фарме су укинуте 2000. године, а сељаци су добили право на земљиште. Приватизација је такође била успешна у градовима. Закон о наслеђивању у Украјини, као и у другим земљама, примењује се на пренос имовине према законским тестаментима.

Комерцијалне активности

Украјина увози хемикалије, специјализоване метале, сирову гуму, опрему за обраду метала, аутомобиле, камионе, електричне и електронске производе, производе од дрвета, текстил, лекове и мале уређаје. Украјина извози авионе, бродове и пољопривредне и прехрамбене производе.

Главна Индустрија

Тешка индустрија у Украјини укључује фабрике авиона у Харкову; бродоградња у Херсону, Николајеву и Керчу; и фабрике челика и сировог гвожђа у Доњецкој, Луганској и Запорошкој области. У Лавову се производе електроника, алатне машине и аутобуси, а у Калушу се налази једна од највећих светских агрохемијских фабрика. Остали важни индустријски производи укључују феролегуре, обојене метале и грађевинске материјале. У последње време успешна заједничка улагања са иностраним партнерима производе робу широке потрошње. Седамдесет одсто земљишта је у пољопривредној употреби.

Трговина

Интеграција Украјине у светски економски систем је неопходна за ефикасну извозно оријентисану економску реформу и за стране инвестиције. Успостављање трговинских односа са земљама G7 (седам највећих индустријализованих земаља: САД, Јапан, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија и Канада) је приоритет међународне економске стратегије Украјине.

Влада

Уставно гледано, Украјина је демократска, социјална, законска република. Народ врши власт преко изабраних државних и локалних власти. Право на промену устава припада искључиво народу и може се остварити само путем народних референдума.

Релативни статус жена и мушкараца

Мушкарци на позицијама ауторитета жене углавном доживљавају као слабији пол. Жене су добродошле као секретарице или подређене, али не и као колеге или такмичари. Жене политичарке и пословни руководиоци су ретке.

Брак

Традиционално, млади бирају партнере на друштвеним догађајима. Историјски гледано, тражено је одобрење и благослов родитеља. Бракови против жеља родитеља у прошлости су били ретки, а проводаџије су посредовале између две породице. Улога родитеља у браку је сачувана у савременој украјинској култури кроз њихову одговорност да организују и финансирају свадбене свечаности и свечаности за своју децу. Већина венчаних церемонија данас је и грађанска и верска.

У традиционалном друштву јавно мњење је вршило притисак на младе да се рано венчају. Ово и даље доводи до многих бракова између седамнаесте и двадесет пете године. То такође доводи до великог броја развода. Украјинска католичка црква забрањује развод брака, а Украјинска православна црква то обесхрабрује. Грађански судови одобравају развод брака, досуђују имовинска и старатељска права.

Домаћа јединица

Традиционална украјинска домаћа јединица је једна породица. Старији родитељи су на крају живели са дететом које је наследило њихову имовину. Украјинска пољопривредна традиција јасно је дефинисала мушке и женске паралелне одговорности. Мушкарци су били одговорни за обраду њиве и за социјализацију својих синова. Жене су биле домаћице, које су такође преузимале одговорност за кућну радиност и буџет и за социјализацију ћерки.

Брига одеци

1992. године, 63 процента деце млађе од седам година у урбаним срединама и 34 процента у руралним подручјима похађало је дневни боравак. Ове цифре су се смањиле пошто садашње законодавство предвиђа плаћено породиљско одсуство до једне године и неплаћено одсуство до три године, признајући да украјинске жене преферирају личну бригу о својој деци. Баке и деке такође брину о унуцима, посебно у породицама са нижим примањима. Добро збринуто дете је традиционални извор породичног поноса.

Одгајање и образовање деце

Деца похађају школу од шест година. Образовање је обавезно и универзално кроз девет разреда. Ученици могу дипломирати након деветог разреда са шеснаест година и могу радити са посебном дозволом или уписати стручне и техничке школе

Више образовање

У пост-секундарном образовању додипломске дипломе додељују директно универзитети. Кандидатима и докторима наука или уметности дипломе додељује Највиша атестациона комисија Министарства просвете по бирократски компликованом систему. Сваки велики и средњи урбани центар има најмање једну високошколску установу.

Верска уверења

Верска уверења су централна за украјинску културу. Украјина је доживела оживљавање многих религија: украјинске православне, украјинске католике, протестантизма, јудаизма — укључујући хасидизам — и ислама. Устав и Закон о слободи савести и вероисповести из 1991. предвиђају одвајање цркве од државе и право на исповедање вере по сопственом избору.

Религиозност у пракси

Украјинско православно свештенство се образује у богословским школама као што је Кијевска богословска академија. Украјинској католичкој цркви су потребни свештеници и пружа широк спектар образовних програма у Лавовској богословији. Протестантске деноминације, углавном баптисти и адвентисти седмог дана, обучавају своје свештенике. Јеврејски рабини завршавају студије у Израелу. Муслиманско свештенство се образује у Централној Азији и Турској.

Ритуали и света места

Украјинска православна и католичка црква деле историјско, ритуално и национално наслеђе. Православни свештеници и данас врше егзорцизме по канону Светог Василија Великог. Верује се да икона Пресвете Богородице и извор Почајевског православног манастира имају чудесну исцелитељску моћ.

Смрт и загробни живот

Украјинци веома верно поштују древне погребне традиције. Заједничка трпеза следи после сахране и понавља се деветог и четрдесетог дана, а затим поново у шест и дванаест месеци. Годишњи дан сећања под називом Проводе у недељу после Васкрса окупља породице на гробовима предака да још једном испрате душе преминулих. Проводи се широко примећује у савременој Украјини.

Књижевност

Писци 1980-их и 1990-их тражили су нове правце или у филозофском промишљању прошлости и садашњости Украјине као Валериј Шевчук (1939–) или у бурлески и иронији као Јуриј Андрухович (1960–). О савременој култури, политици и друштвеним питањима расправља се у часописима Критика и Сучаснист.

Извођачка уметност

Древна козачка аристократија, Никола Лисенко (1842–1912) познат је као отац украјинске музике. Лисенко је створио националну школу композиције која је неприметно интегрисала елементе украјинске народне музике у главни западњачки стил.


Наставиће се






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"