|
|
|
 | Александра Грозданић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Рукољуб за анђела
Смирај јарког летњег дана доноси олакшање . Буди се мали ужарени градић у брдима Епира. Потоци туриста, из уских стрмих уличица сливају се ка допадљивој променади, док асфалт све слабије исијава топлоту. Кроз шарени метеж, са вечерњег богослужења, враћа се средовечни свештеник у црној мантији. Кораком одлучним, крупним, али неусиљеним и достојанственим, хрли напред. У сусрет њему иде човек,носећи на раменима девојчицу, риђе, коврџаве косе, која се пресијава под одбљеском посусталих сунчевих зрака. Сутон је, и све је живо. Нашавши се на корак испред детета, у магновењу, свештеник принесе њену ручицу ка себи, да је целива. Странци, изван православља, затечени у овом кадру, вероватно видеше ово дете као део пастве његове парохије, лишени могућности да разумеју дубљи смисао овог чина, извршеног у тренутку, без задржавања и непотребних речи. Након што црна мантија мину, остах замишљено да стојим између светова. И данас, ова необична секвенца из моје меморије, не отвара простор сумњи да се на том шеталишту, заиста, догодио сусрет са Свевишњим. Упитан је једино остао, у варљивој рефлексији спознаје, тај доживљај збуњујуће недоречености, због чега не могу, а да се не запитам — ко је коме послао поруку? Свештеник Богу, или Бог свештенику? А дете? Оно је гласник. Анђео на земљи, иако то често заборављамо...
|
