ЧЕКАЈУЋИ РИЈЕЧ ДА ОКРИЛАТИ  | Жељко Перовић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн - Жељко Перовић арт
МИР И ТИШИНА
Уморан од кратких корака
Посрећем и тражим
Клупу у парку
Да сједнем
Пој птица ослушнем
И дрхтно тијело оздравим
Одбјеглу снагу
Поново вратим
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом
У мени све замрло
Хладило оковало тијело
А поглед као да ноге има
Стидан од сретања
У страну бјежи
Да ме неко не препозна
Да ме не тјеши
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом
Некада сам у пролазу
Баш на овом мјесту
Крајичком ока стидно
У бијеле косе гледао
И шешире до пола главе упале
Што брадом
И рукама дрхтним
Штап чувају
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом
Ево и вријеме је промјенило боје
На гранама лишће пожутило је
Као слике из прошлости моје
Или се небо није умило
Или су криве наочале сузне
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом
О Боже
Дали су врата затворена
Или се хладна вјетрина уселила
Умјесто мене утоплила
Мир и тишина!
ПОЕЗИЈА
Поезија је бисер поток
Строг судија и правде свједок
Погледу самку кришом се понуди
Да тихим жубором ум разбуди
И чека ријеч да окрилати
Једна уз другу и ко зна коју
Стихове шареним везом тка
Као што јесен лишћу мијења боју
Поезија уснуле буди из сна
Кроз крвоток милом путује
Да тијело топлину осјети
У срцу гнијездо словима свије
И чека ријеч да окрилати
Једна уз другу и ко зна коју
Стихове шареним везом тка
Као што јесен лишћу мијења боју
Поезија уснуле буди из сна!
ЗИМСКИ СЊЕЖНИ ДАНИ
Зимски дуги и сњежни дани
Пахуљама нанизани ђердани
Требају љубу и сјећање
На златне боје јесење
Да гласима плам распламсају
Из колибе студ протјерају
Зимски дуги и сњежни дани
Расути бехари пријатељи знани
Требају пољупце сочне
Да оживе ријечи завејане
На окну хуком срце сачувају
И погледе на бјелину свикну
Зимски дуги и сњезни дани
Прерушени уклизани хулигани
Требају опрез на грешан корак
Сочну псовку јаук горак
На леђима лет без капе дуг
Младости кикот старости руг
Зимски дуги и сњежни дани
Лепршави гости одабрани
Требају љубав праву
Која ће ријеч сваку
У цвјетак обојити и причама
Дочарати љепотна и зелена поља!
КАМЕНИ ЉУДИ
Ипак ја хтједох пронаћи тебе
Можда ни сада ја незнам те путе
Куда би човјек треб'о да крене
Да види да чује те камене људе
Тражити нешто то тешко и није
Кад оно што тражиш не окрене леђа
Видим те тамо у пијеску се играш
У завјеси магле некуд се шеташ
Немоћ ме бије а глас ми се губи
Лебдим над сводом нашега хтјења
Погледах преко а камен се руши
И пијесак је нест'о а тебе нема!
МЕЋАВА
Корачам по леду истине твоје
Око мене руља повици пароле
Ми нећемо даље
Овдје нам је боље
Макар пили чаја из ледене шоље
Кочијашу за ме упрегни саоне
Кад коњи појуре
Нек прапорци зазвоне
Возит ћеш ме тамо
Амо сњег се топи
Ја ти нудим пиће ако желиш попи
Ајд сад крени попусти дизгине
Нек пројуре брда и долине
Шибни тјерај ово је судњи час
Облак небом клизи стиче прије нас
Крш се зачу помјери се стјена
Све црвено бијело више нема
Нек и даље пију чај из шоље
Свима њима биће тако боље!
