детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗАПИСИ БЛАГОДАРНЕ ХОДОЧАСНИЦЕ

Зорика Павловић Давидовић, књижевница, о стваралаштву Милеве Леле Алексић, Београд, 25. март 2023.год.

Од вајкада је човек имао потребу да открива свет иза  граница у којима обитава, те себе и друге наспрам себе у њима.Велики ирански песник Саад је давно записао да ,,путник без моћи запажања је као птица без крила.'' Лелина крила су зато увек раширена, а повремено истргне перо из њих да би забележила виђено и доживљено, те и са нама поделила своја сведочења о,, бити и постојбини'' у једном времену, о једном месту.Лелин наратив одликује разноликост форме, коју вешто склапа и боји собом.Ауторка слике не црпи тек простим видом, већ поима духовним оком што измиче простом посматрачу.

Ауторка брише границе, опире се предрасудама, јер њена духовност не дозвољава гордост.Управо у дијалозима са људима које среће током путешествија, осети се сва ширина и лепота њене душе.Лела је свуда ,,домаћа'' и добродошла, никада странац, јер доброта нема своје географско одредиште нити етничку припадност.Лелина путовања јесу заправо нека врста поновних сусретања са самом собом, са оним архетипским у нама што је једнако у сваком духовном човеку.

Као амбасадор добре воље, Лела са собом носи и најлепше своје постојбине, као знамен који с поносом представља на сваком кораку.Камен је симбол који се протеже кроз све испричано, а Лела као,,жена с бијелог камена'' уме да препозна  када је то онај тежак, граничар, а када тихује у сакралној тишини.

Лела нам суптилно сугерише колико је диван свет у коме живимо, уколико смо спремни и уколико умемо да потражимо лепоту широм отворених очију, оном дечјом, невином радозналошћу. Лелини путописи буде ту исконску жељу да и ми кренемо њеним звезданим стазама по светлој страни овог земног храма.Можда иста места нећемо доживети као ауторка ,, јер ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа''- што је написао велики Јован Дучић, док Лелина душа наставља да тка слике од најфиније свиле.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: