детаљ слике: КРК Арт дизајн

Азбука душе у истраживању истине  - приказ на стваралаштво Милеве Леле Алексић 

Гордана Суботић Шолевић

Истина и искреност и у причи су врлине које уздижу. Милева Лела Алексић своје приче, путописе, есеје... исцрпно и емотивно тка управо од њихове потке уграђујући нити раскошне лепоте језика.

   Прегалац духовни  од топле душе саткана, богата речима, Лела има и умеће да их посади у срца читалаца.

   Све је у њеном сећању беспрекорно сложено, како то само зрели и талентовани писци могу упаковати. Низови њених мисли као суштински спој показали су дубинску везу са огњиштем, завичајем, природом... свакодневнице са традицијом, будућности са прошлошћу...

   Њени су путописи пуни описа живота, љубави, чистоте душе, наде и вјере у човека као покретача свега на овом свету који је сваким даном све даље од места за живот достојан човека по божијој слици. Људи, као што је Лела, враћају наду да се тај смер може променити ка "добру". Ка "савршено лепом".

Драга, мироточива, часна, човекољубива, молитвом умивена,док описује своје ходочасно путовање читалац може осетити како дише, буни се, кроти ум, смирује срце... плаче и радује се када пронађе оно божанско у човеку, у албанском детету, старици- несретној мајци... брадатом чамџији, што само због једне душе кроти таласе у олујном дану.

   Лела садржајно и естетски испуни сваку реченицу.

Путописи су јој веома интимни, емотивни... у њима брише осећај даљине и просторне и временске. Сјајним наративом, осећајем за детаљ, јасно устројеним мислима, скројеним реченицама, богатством израза... ствара живи осећај присутности.

Њени путописи су загрљај времена и простора где вешто ментално и душом дубоко повезује читаоца са њеним духом и не испушта га до краја.  Читалац хода са њом.

Тананим, здушним описима места која походи, сасвим га унесе у тренутак, који управним говором на дијалекту мештана и озвучи. После читања њених путописа не остаје сазнање. Остаје искуство.

   Неугаслим пламеном родољубља букти њена душа и њене речи. И све она пригрли као своје, то јој је у запису крви предачке и православне вере... и све позива својим ставом и речима на заједништво, љубав, мир, слогу, човекољубље.

   Њено писање је азбука душе која истражује истину. Постоји дубок свет у њој који покреће мисли и осећања. Они који памте бруј камена који меље жито, на дубљем нивоу доживеће свако слово. Оно има вредност као и свако зрно жита у круху који нас храни.

О величанственој Боки пева с љубављу и дечјом радозналошћу и жаром. О Русији с мајчинском  и сестринском топлином.

   Лела, књижевним опусом, раскошном душом, талентом и начином на који поштује и уважава човека, показује да она вешто измиче опсенама и варкама живота, јер њу води духовна светлост.

Она подсећа савременог читаоца шта је суштина живота, чему треба тежити, чему се враћати како би опстали и остали своји  на своме а били људи. То је Љубав према ближњему, истини, правдољубљу...

   Желим јој да изнесе све бисере које, као морска дубина шкољке, скрива у себи и обисери  савремену српску књижевност њима, на радост читалаца.

Нека њено креативно перо ослика све њене богоугодне, истинољубиве мисли и речи.

***

Милева Лела Алексић аутор је збирке есеја и прича „Са огњишта постојбине“, који говоре о животу наших предака, тежака, занатлија, ратника и неимара. На порталу Књижевна радионица Кордун, објавила је десетине путописних есеја, са својих ходочашћа по светим местима и земљама у којима је поред лепоте и значаја са којим се сусрела, унела је и шапат своје душе, преданост вери, нади љубави и истини.

Милева Лела Алексић живи и ствара у Ужичком крају западне Србије.

Преглед њених радова које је објавила на порталу Књижевна радионица Кордун, погледајте ОВДЕ!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: