детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈ СВЕТ - 11

Др СИМО ЈЕЛАЧА

КАНАДА ОД ИСТОКА ДО ЊЕНОГ ЗАПАДА

Преко седам хиљада километара дели Кеип Спиер (Cape Spear), прво место у Атлантику источне Канаде и Лонг Бич (Long Beach), на ванкуверском острву, у Пацифику, њене последње тачке на западу. Могуће је проживети цео људски живот путујући од села до села, од града до града, метрополе до метрополе, од истока до запада, од севера до југа, од реке до реке и језера до језера, кроз планине, глечере тундре, фјордове, ливаде, шуме, мочваре, обале, ледене брегове, прерије, што све чини јединствени изглед Канаде. Канада је земља која обилује природним богатствима и омогућује живот свима који у њој живе. Она је обновљиво светско чудо природне лепоте и вода, заједно са људима различитих по много чему, као што су различите и природне околности које их уобличавају.

Са Сигнал Хила (Signal Hill), у близини Сент Џонса (St. John’s), главног града Њуфаундленда и Лабрадора, 1901. године Маркони је послао први радио сигнал преко Атлантика, према патенту Николе Тесле. George Street је најстарија улица у најстаријем граду у Северној Америци. Одатле се види ''Ледена Алеја'' (Iceberg Alley), стара преко 10.000 година. Китови у овим водама играју своје игре, а хиљаде птица гнезде се по оближњим шумама. Локална сеоска економија претежно се базира на рибарству, а њихова исхрана углавном на риби и месу дивљачи. Рибарско насеље “Peggy’s Cove” у заливу “Margaret”, Nova Scotia, је синоним нетакнуте природне лепоте. Један од најсликовитијих историјских градова је “Lunenburg”, у који су прво доселили Французи па затим Немци и Швајцарци 1753. године. То је градић, један од најбољих рибарских лука у Северној Америци. Град, сам по себи, је бисер Канаде. Овде свако може да ужива у куваном лобстеру, уз локално бело вино, док одмара очи на стеновитим литицама које допиру до испред самих кућних балкона.

Кеипбретонска река “Margaree” је ''мека'' за рибаре на ''мушицу''. Стене у облику саксија (Flowerpots Rocks) у басену “Minas” представљају необичну природну лепоту ледених санти. На ''Супротним водопадима'' (Reversing Falls), недалеко од Сент Џона, таласи плиме приморавају реку да тече узводно. Град Сент Џон је чувен у атлантској Канади по уличним шетњама и познатој пијаци, где се доживљава специјални осећај људске топлине, топлине дана и лепоте заласка сунца. Главни град Њу Брунсвика Fredericktown, лоциран на St. John River, је један од најстаријих насељених градова у Северној Америци, у коме су претходно хиљадама година живели Индијанци племена Malismeet. Конфедерацијски мост дуг 12,9 км спаја Принц Едвард Ајленд (Prince Edward Iceland) са Њу Брунсвиком. Шарлатаун (Charlottetown) је најмањи главни град , испод 40 хиљада становника, али значајан по историјском стварању федерације Канаде у њему 1867. године. Све у Шарлатауну је на пешачкој удаљености. Земља поља на Принц Едвард Ајленду је црвена, због високог садржаја гвожђа, због чега је најбоља за гајење кромпира, најбољег светског квалитета.

Квебек Сити (Quebec City), главни град Квебека је познат као колевка француске цивилизације на континенту и као ''Гибралтар'' Америке, претежно је насељен Французима. Монтреал као највећи град провинције, био је домаћин Летњих олимпијских игара 1976. године.

Ottawaје национални главни и космополитички град, а његова ''главна привредна грана'' је федерална влада, са Parliament Hill-om у центру. Отава је, иначе, културни центар Канаде и заиста леп град, привлачан за живот и посете.

Торонто је највећи град у Канади са много атракција, међу којима доминира CN Tower, висок 553,33 м, највећа самостојећа грађевина, Sky Dome и атрактивни стадион са покретним кровом. Чувено је виноградарско подручје Онтариа, лоцирано уз језеро Ири (Erie), у околини Нијагариних водопада, у коме се налази око 30 винарија, које производе вина светког квалитета.

Нијагарини водопади (Niagara Falls) су једно од најатрактивнијих светских туристичких места, настали глечерским померањима пре више од 13 хиљада година. Први становници у околини Нијагаре били су Сенека Индијанци.

На северу Канаде има још увек много глечера, неки су заштићени као UNESCO подручја, попут глечера у ''Luanne'' националном парку. У тим пределима још увек су главни становници карибу и поларни медведи, а честе атракције су и северне поларне светлости.

Даље, према западу, је Winnipeg, пословни центар и главни град Манитобе, са ''златним дечаком'' (Golden Boy) на врху зграде провинцијског парламента. Прерија иза Винипега је житница Канаде са преко 6000 житних силоса на територијама Манитобе, Саскачевана и Алберте. Некада је у прерији живело више милиона Buffalo-a, док их је данас сачувано само незнатан број.

Calgaryје најпросперитетнији град на канадском западу, захваљујући у првом реду налазиштима нафте. Ранчери на западу још увек гаје краве на стари начин, веома успешно.

Канадске планине, Rockies, пре свих Banff National Park, су тако атрактивне да у њих долазе милиони посетилаца годишње. Град Ванкувер саграђен је испод окомитих планина које се спуштају ка мору. Ванкувер је главна канадска лука према Далеком Истоку, а сам град Ванкувер један је од најлепших градова запада.

Канада има веома разноврсну понуду свету: своје предивне планине, глечере, реке и језера, шуме, мора и обале, прерије, дивље пределе и још много чега, а изнад свега, људску љубазност, пословне могућности и још много, много више.

Стигавши до крајњег канадског запада, до места Лонг Бич, у посети смо граду Викторији, административном центару Бритиш Колумбије, који је лоциран на јужном делу ванкуверског острва. Задовољство пружа боравак у кинеској четврти, која је друга по величини на америчком континенту, одмах после Сан Франциска. Викторија се сматра ''Градом баштом'' (City of Gardens), јер обилује цвећем и зеленилом на све стране. Веома је популаран као туристичка дестинација. Па, ето, и ово путовање пружа сваком путнику прилику да ужива, да упозна Канаду и да му путовање од истока до запада Канаде заиста остане у доживотним сећањима.

Аутор је боравио у већини наведених места и упознао своју Канаду.

КИНА

Кина је трећа по вечичини земља на свету, око 9,6 милиона км², после Русије и Канаде, а прва по броју становника 1,357 милјарди (2013. године). Практично, сваки пети становник планете Земље је Кинез. Приближно је 5000 км од итока до запада и од севера до југа. Сувоземне границе су јој 22.800 км, а морске обале око 18.000 км. Обилује рељефом свих врста и располаже свим природним богаствима. Qomolangma Peak, на граници са Непалом, висине 8844 м, познат је по имену Кров света. Yarlung Zangbo Grand Canyon највећи кањон на свету, укупне дужине 504,6 км, са максималним падом од 6009 м. Hailuogou глечер у провинцији Сечуан, дужине 4 км, има пад од 3900 м и водопад ширине преко 1 км, а висине 1080 м. Планина Lu позната је као колевка песника, заштићена је као светско културно наслеђе UNESCO-a. Клисуре реке Yungtze високе су 1000 до 1500 м, укупне дужине 192 км. На њој се гради брана највеће хидроцентрале на свету. Пустиња Taklamakan друга је пустиња покретног песка по величини у свету. У њој су затрпани градови исчезлих цивилизација. West Lake, језеро у граду Хангзоу (Hangzhou) обилује разноврсним природним лепотама и велика је туристичка атракција. А град Гуилин стециште је многобројних светских туриста, који плове реком Лу до градића Јангшуо (Yangshuo), око четири и по сата, уживајући у лепотама околних брда, чудних облика са стрмим литицама, малим засеоцима и рибарима који лове рибу помоћу корморана. Кинези ово подручје сматрају најатрактивнијим простором под небом.

Беиџинг (раније звани Пекинг) је главни град, административни, културни и образовни центар Кине, на простору од око 16.415 км², са преко 17 милиона становника. Одликује се по старој историјској и модерној архитектури, међу којима су први Забрањени град (Forbidden City) i Tiananmen Square. Аеродром Беиџинга је други у свету по промету путника. Беиџинг је био домаћин летњих Олимпијских игара 2008. године, а изабран је такође за зимске Олимпијске игре 2022, године, којом приликом ће постати први град у свету са обадве олимпијаде. Беиџинг има више споменика светске баштине, заштићене од стране UNESCO-a. То су: Forbidden City; Temple of Heaven; Summer Palace; Ming Tombs; Great Wall; Great Canal и други.Шангај (Shanghai) је већи од Беиџинга, има око 32 милиона становника и финансијски је центар Кине. Чувен је кинески Велики зид, дугачак преко 6,5 хиљада километара, једини објекат на Земљи који се види са месеца. Кинески градови сада обилују парковима, цветним баштама и веома су чисти, без иједног графита на зидовима.

Кина је од недавно економски претекла Сједињене Америчке Државе и у Кини има више људи који говоре енглески него у Америци. Кина је земља најстарије цивилизације. Кинези су измислили децимални систем; први су користили железни плуг; водени точак и механички сат, 130 година пре нове ере. Имали су и инструмент за праћење земљотреса. Правили су сладолед хиљаду година пре н.е. а данас воле прасетину и дневно се у Кини поједе око 2 милиона прасића. Поред великог зида, велик им је споменик Војска од Теракоте, око 7000 војника, гробница првог кинеског цара Ћин Шунга (Ćin Šung), који је 221. године ујединио Кину.

Кина је земља најстарије цивилизације, десет до дванаест миленијума. У Кини су одувек владале династије, а само од 2000. године пре н.е. до 1911. године владало је око 40 династија, од којих су познатије: Xia (2000-1500 пре н.е.); Yuan (1206-1368); Ming (1368-1644) и Quing (1644-1911). Године 1911. проглашена је Република Кина, а 1949. године Народна Република Кина. Од наведене четири династије најзначајније су Минг и Куинг. Династију Минг основао је кинески сељак, који је постао војсковођа, са седиштем у Нањингу. Трећи владар те династије Зу Ди (Zhu Di 1360-1424, владар 1402-1424) преместио је престоницу у Пекинг. Током његове владавине саградио је Забрањени град (Forbidden City), летњиковац (Summer Palace), Храм молитве (Temple of Heaven), обновио и продужио Велики Кинески зид (Great Wall), изградио Велики канал од Хангзоа до Пекинга, 2000 км, а кинеска поморска флота опловила је све континене Земље (1423-1424). Истерао је Монголе из земље и ослободио се њихове владавине. Кина је у доба Зу Диа достигла највиши степен цивилизацијског развоја, па би светска историја требала да се мења сагласно са кинеским остварењима. Династија Qing дошла је на власт 1644. године уз помоћ Јапана. У Кини данас живи 56 нација, од којих су 90% нација Хан. Од 1949. године држава је увела званични језик Мандарин за целу Кину. Пекинг је основао Genghis Khan (1162-1227), а ослободио га Zhu Di и установио га за своју престоницу. Данас у Беијингу својом лепотом доминирају објекти Олимпијских игара 2008. године Птичије гнездо и Водена коцка (Bird’s Nest и Water Cube), а изнад свих Забрањени град, Летњи дворац, Храм молитве, Велики кинески зид и многи други. Забрањени град има укупно 980 зграда, са 9999 соба и спада у највеће и најочуваније објекте светских културних објеката, врхунских достигнућа, под заштитом UNESCO-a.

Декори забрањеног града су претежно у белој, црвеној, тиркизној и златножутој боји. Град, као музеј, обилује калигарафијом, сликама, керамиком, предметима од бронзе, жада, злата и сребра и представљају највише стандарде кинеске културе и уметности датог времена. Слике у забрањеном граду су све копије, оригинали се чувају на безбедним местима. Изван зидова забрањеног града, на северној страни, је парк Beihai Park, у коме су шетали владари и одатле разгледали околину. На јужној страни је чувени Tiananmen Square, највећи јавни трг на свету, на коме свакодневно продефилује око 50.000 туриста из целога света, а на тргу је маузолез Мао Це Тунга. Од Тиананмен сквера полазе најбржи возови на свету Bullet train (471 км/h). Летњиковац Палас саграђен је на падинама изнад језера, у коме су владари проводили време од априла до октобра. Уз језерску обалу је коридор са око 30.000 слика, где су се рекреирали. Велики кинески зид грађен је преко 2000 година, а служио је као одбрамбени објекат од Монгола. Један је од седам светских чуда, а UNESCO га је прогласио спомеником светског културног наслеђа 1987. године. Храм молитве направљен је сав од дрвета без иједног ексера. То је ремек дело кинеске архитектуре, такође под заштитом UNESCO-a од 1998. године.

Кинези имају жад првоклсаног квалитета, од којег праве наките још од пре 7000 година. Уметнички предмети из кинеске прошлости су округлог облика са четвртастом рупом, верујући да је небо округло, а земља четвртаста. Представљају симболе богаства и статуса. Чувени су кинески предмети од злата и сребра, кинески порцелан и вазне.

Град Шиен (Xian)са преко 6 милиона становника, уз притоку Yellow River, на површини око 14.000 км², стар је преко 5000 година у наглом је развоју. Околина града су плодне равнице, са житима. Овуда је пролазио Пут свиле, где су још сачувана сећања на Марка Пола. У Шиену је Shaanxi музеј са експонатима старим 9 миленијума, од којих је један експонат села старог 1, 5 милиона година. На улазу у музеј је статуа једине жене владара у току од 1600 година у Кини. У Шиену је производња статуа војника од теракота глине искључиво традиционалним поступком, који траје три и по месеца.

Недалеко од Шиена је гробница Теракота ратника, откривена 1976. године на имању земљорадника који је копао бунар. На дубини је од 7 метара. У њој се налази око 6000 Теракота ратника, који су идентификовани. Гробница је страдала од земљотреса и многе ратнике потпуно уништила. Идентификација ратника је веома деликатна и дуго траје. Подаци говоре да је на изради Теракота ратника радило 730.000 радника 15 година. А тадашњи владари били су веома сурови, убијали су раднике, па чак и њихове породице, уколико нису дате задатке одрађивали на време и квалитетно. Убијали су чак и све оне који су знали оно што нису смели знати. Стари део града Шиена опасан је огромним зидом, који је подигао први владар династије Минг Zhu Yuanzhang (1328-1398).

Ханџо (Hangzhou) је град од око 8 милиона становника на свега 1200 км², сматра се најбогатијим градом Кине. У њему су лоциране све чувене светске фирме из домена електронике, са заједничким улагањима. Град је прелеп и препун цвећа, са најскупљим аутомобилима. Чак су и аутопутеви на улазима у град окићени жардињерама цвећа. Туристички водичи саоштавају да је овде Марко Поло био две године гувернер провинције, па му је град подигао споменик и о њему причају са дужним поштовањем. Град има историју стару преко 5000 година и био је главни град Кине 152 године. Град годишње посећује око 35 милиона туриста. На одређеним пунктовима на располагању становницима стоје бицикли за веома јефина рентирања, ради избегавања градских гужви. У самом граду је њихово чувено језеро West Lake, на које се доводе страни државници, а недалеко од града, на околним брдима, су плантаже чувеног кинеског Зеленог чаја. Зелени чај бере се искључиво рукама, и то претежно беру га жене. Суши се у специјалним полуокруглим судовима и меша ручно током загревања.

Вузен и Вуши (Wuzhen & Wuxi)су два града, близу један другоме, у чијој се околини гаје пиринач, свелена буба, риба и бисерне шкољке. Град Вузен стар је преко 1300 година и налази се на делти реке Јангце (Yangtze). Вукси има 4 милиона становника и Кинези га сматрају мањим градом. Уз њега је језеро величине 2400 км², са доста паркова. И овде се гаји свилена буба. Недалеко од ова два града је и градић Зоузунг (Zhouzhuang)са каналима уместо улица, сличан Венецији.

Сучо (Suzhou)је град који Кинези сматрају Рајем на земљи. Баште у Сучоу потичу још из шестог века пре нове ере. И баш те баште дале су граду славу Земаљског раја. Знатно су утицале на уметнички покрет и архитектонски стил Кине. У једној башти постоји чемпрес стар 925 година. Град има преко 1000 мостова и Кинези га зову Источном Венецијом. Град је под заштитом UNESCO-a од 1997. године. И Сучо има 8 милиона становника. У околини Сучоа такође се гаје свилене бубе, бисерне шкољке и пиринач. Да би шкољка произвела бисер пречника 8 мм потребно јој је 40 година. Бисери пречника 12 мм искључиво се дарују супругама председника држава.

Шангај (Shanghai) Кинези сматрају својим најмодернијим градом. Кажу да има 23, а са околином 32 милиона становника, готово као цела Канада. Веома је индустријски развијен град са много страних улагања. Висока градња достигла је висине од 500 метара. ТВ торањ у Шангају по висини је одмах иза CN Towerау Торонту и Останкина у Москви. Шангај има 13 линија подземне железнице у дужини преко 400 км, која дневно превози 8 милиона путника. Имају чак људе који угуравају путнике у вагоне (Pushers). Шангај има знамените музеје са експонатима старим од 7000. година пре н.е. Предмети од злата, бронзе и хрома потичу од 221 године пре н.е. од династије Qin. У граду је чувена Fishermen’s Garden, са цик-цак мостовима, где је енглеска Краљица Елизабета пила чај, а Бил Клинтон ручао. Фирма Shanghai General Carpet Co. производи најбоље тепихе на свету, а вунени тепих величине 5’ x 7’ (150 x 240 cm) са 625 чворова по in² један радник ради 18 месеци.Обука радника траје 5 година и не могу бити старији од 47 година. Искључиво за свилене тепихе примењује се сликарска техника Thangka.

Гуилин је град са две реке и на њима мостовима репликама чувених светских мостова, необичне околине, искључиво туристички. У околини града су брда необичног облика, готова купаста, са веома стрмим литицама, која потичу са равних терена. Реке Lijiang и Lu кривудају између ових брда, а туристички бродови превозе хиљаде туриста свакодневно до ммањег градића Yangshuo, где туристи купују сувенире у препуној улици West Street. У Гуилину су такође тутистичке атракције Elephant Hill Scenic Area, Love Island и пећина Reed Flute Cave. Кинези град Гуилин са околином сматрају најатрактивнијим простором под небом.

Ганџо (Guangzhou) је 12-милионски потпуно нов град, урбанизован по најновијим сазнањима, очаравајућег је изгледа. Његови облакодери досегли су висину до 108 спратова. Улице, тргови и паркови препуни су најразноврснијег цвећа, изглед града је очаравајући. У једном парку је Guangdong Folk Arts Museum, саграђен за породицу Zhongshan, има кров са необичном орнаментиком. Подземна железница функционише беспрекорно. Аутопут од Guangzhou-a до Macao-a добрим делом је изграђен на стубовима изнад плодних њива, ради њихове обрадивости испод пута. То је доказ кинеске бриге за будућност.

Макао (Macau) је град и држава, која од недавно припада Кини, али има царину, са граничном контролом, има око 637.000 становника и код њих се вози левом страном. На улазу у Макао, на 24 контролна пролаза чека се сат и по на пасошкој контроли, посетилаца је на десетине хиљада свакога дана. Макао је град банкарске службе, коцке, забаве и туризма. Мало ко у Макаоу ноћу спава. Хотели су високе категорије и веома скупи. Од Макаоа до Хонг Конга вози се бродом, глисером, вожња траје један сат.

Хонг Конг је назависсан град, сада кинески, али још увек са сопственом управом, царинском службом и сопстеном монетом (Хонгконгски долар), који је нешто слабији од кинеског јуана. Хонг Конг је град који живи од трговине са целим светом. Број становника је око 7,2 милиона. У његовој луци чекају стотине страних бродова.

На пристанишној обали Хонг Конга у бетону су утиснуте ознаке њихових звезда (Celebrity Stars). Одатле се бродом прелази на острвски део, Хонг Конг острво, изнад кога се врхови облакодера не виде у облацима. Тај нови део Хонг Конга врви као у мравињаку, сви журе, ресторани и шопинг молови су пуни, улице су пуне градских превозних средстава, чини се да нико не шета на дуже стазе.

Хонг Конг је саградио аеродром спајајући два острва насипањем и тиме добио аеродром међу највећима и најпрометнијима у свету. Одатле до Северноамеричког континента лети се преко Пацифика, Беринговог мореуза и Аљаске, у трајању од 14 сати нон-стоп.

Од знаменитости Кине вредно помена су још: Традиционални кинески вез, са мотивима који имају значење среће и дуговечности; Кинеска калиграфија стара преко 4000 година, а која фокусира на лепоту писања, обично се ради четкицом и мастилом; Кинеско писмо има 32.000 знакова, факултетски образоване особе корист од тога 4 до 5 хиљада, а и 3000 је довољно; Кинеско традиционално сликарство базира на примени четкице и Xuan папира, а мотиви су најчешће портрети, пејсажи, цвеће и птице; Кинески чворови симболи су среће који се дарују пријатељима и рођацима; Кинески змајеви стари су преко 2000 година и прво су кориштени као сигнализација у војне сврхе; Cheongsam су украсни делови одеће на скупоценим хаљинама; Кинеска акробатика традиционалног је карактера, стара преко 2000 година, комбинује покрете и стабилност, а базира на једноставности, у извођењу су у целом свету не превазиђени, гледаоцима заустављају дах, ненадмашни су.

Кина је земља чаробности, земља огромног напретка, земља која заслужује свако поштовање и неограничено дивљење. Вреди је видети.

Аутор је са супругом боравио у Кини три седмице, у априлу 2011. године. којом приликом су пропутовали сва места наведена у предњем опису. Аутор се попео на Велики кинески зид до 1322 степенице у месту Juyongguan, и по кинеским пропозицијама стекао назив ''Кинеског националног хероја'', што су му водичи потврдили својим печатом и потписима.

КАЛГЕРИ – АЛБЕРТА, КАНАДА

Град Калгери (Calgary) лежи у подножју канадских Rocky Mountains, где се састају реке Bow и Elbow. Калгери је највећи град у јужном делу провинције Алберте, са око 1,2 милиона становника и пети је по величини у Канади. Пети је и по квалитету живота у свету. На надморској је висини око 1100 м и спада у најчистије градове света. Веома је индустријски развијен од када је настао развој нафтне гране.

Први становник Калгерија био је Џон Глен 1873. године, а већ 1884. године Калгери је имао 4000 становника. Данас је градоначелник Калгерија први муслиман на тој дужности у Канади. У Калгерију преко 70 % грађана волонтирају у разним видовима. Калгери, такође, има највише милионера према броју становника. У Калгерију нема провинцијске таксе, па је једино у функцији такса GST од 5%. Просек становништва спада у млађе, високо су образовани и добро плаћени. Град Калгери још увек има имиџ Дивљег Запада и у Калгерију се сваке године одржава родео Stampido, коме присуствује око милион посетилаца. Град има стазе за шетњу дуге 18 км, без излаза напоље. Такође има и бициклистичке стазе у дужини од 550 км и још 260 км уличних пешачких стаза. Калгери има 800 ha паркова, са 260 регистрованих врста птица. У граду се говори 120 језика. Град је био домаћин Зимских Олимпијских игара 1988. године.

Калгери има четири образовна центра: The University of Calgary; Mount Royal College; Southern Alberta Institute of Technology и Alberta College of Art and Design. Има и Зоолошки врт, трећи у Северној Америци.

Калгери има годишње 2300 до 2600 сунчаних сати, а најнижа температура регистрована је -45°С и највиша 36,1°С.

Око 90 минута вожње од Калгерија је чувени Национални парк Бенф (Banff), омиљено излетиште многих Канађана и милионског броја страних посетилаца сваке године.

Аутор је први пут био у Калгерију службено. Други пут, обишао језера Лус и Мореин, и посебно Национални парк Бенф. Посетио је рођаке и пријатеље пар пута у Калгарију, а боравио је и у дивном градићу Кенмур (Canmore) код Милана и Драгице Стелкић, његових пријатеља из Новог Сада.

БЕНФ – НАЦИОНАЛНИ ПАРК, КАНАДА

Национални парк Бенф (Banff) на највишој је надморској висиниу Канади, 1383 м. Као национални парк установљен је 1885. године, први у Канади и трећи у свету. Захвата површину од 20.000 км² и има шетачких стаза укупне дужине 1600 км. у Парку има 2.468 кампинг места. Отворен је за посетиоце током целе године, а најпосећенији је у месецима јулу и августу.

Истоимени градић Бенф има око 7500 становника, који претежно живе од туризма. У Бенфу је изграђен веома модеран хотел за краљицу, али га она никада није посетила. Околина хотела, предивне планине, чији се врхови беле и у сред лета, као и долина са малом речицом која протиче кроз град и уз сам хотел, су изванредан амбијент, који оставља утисак феноменалне природне лепоте, која не исчезава из сећања до краја живота, сваком посетиоцу. За Бенф се са сигурношћу може рећи да је земаљски Рај и бисер канадских ''Роки'' планина. Бенф је под заштитом UNESCO-a, као светско наслеђе. Највиши врх националног парка Бенф је Mountins Forbes 3612 м. У националном парку Бенф има око 1000 глечера. Сваке године посети га преко 4 милиона посетилаца.

У Националном парку Бенф налазе се два изузетно лепа и највише посећена језера, Louise Lake и Moraine Lake (на сликама), препоручљива сваком посетиоцу Канаде, да их неизоставно посети бар у једном дану.

Аутор је са супругом један дан провео на језерима Лус и Мореин, а други дан у граду и парку Бенф. Овим посетама подмладио се.

Наставиће се

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: