детаљ слике: КРК Арт дизајн

О срећи

Затвори врата за собом.

Прогутај кључ и остани.

Осуђеном на чекање

споро пролазе дани.

Угаси светло за собом.

Угаси у свећњаку свећу.

Дозволи сенкама, ноћас,

да се по зидовима крећу.

То нешто када је лелујаво,

пијано и на пола,

заправо, празан је крчаг

у изобиљу гозбеног стола.

Затвори врата за собом.

Срећа је одлука у човеку.

Потонућеш виром ношен,

или ћеш прегазити реку...

Хитронога

Фактографија живота

долази са возовима који касне,

изражавајући све мање оно што јесмо,

а више с ким смо и где смо.

Небитне слике са разних путовања.

Сујета нахрањена, душа све мања.

Отуђено од ближњих

живи се наметнут модел среће.

Култура и уметност су на коленима.

Али 'ипак се окреће'.

На концерту смо који још траје.

Милосрђе у достојанство замотано.

Ближе смо кораку даље.

Заменили смо знано за незнано.

А кад се светла погасе...

Кад душа у четири зида преброји седе

остаје горко сазнање:

'ко је гладан рођен, никада се не наједе'.

Фактографија живота

поклонички свој пут прати.

Пронађи духовну вертикалу

и искону се чист врати.

Ту је мир и благостање.

Додир са проказањем и додир Бога.

Провири у давно нестали свет...

Ту живи срећа хитронога.

Не веруј у сиво

Ненадано, путеви одведу.

Учиш да ходаш. Нове су стазе.

Стопала изнова упознају тло.

Стопала сасвим опрезно газе.

Некада путеви видљиви нису.

И узалуд си, рабе, снив'о .

Сакупи храброст да чујеш.

Црно, ил' бело. Не веруј у сиво.

Између два ходочашћа,

жена у тајну се скрила...

И нестала је, као тајна...

Као да није никад ни била...

Хтела је твој ореол.

Пред светом да ти је круна.

Али си жицу повукао јако

и оста само сломљена струна.

Обућићеш ново одело.

Невино, прогласићеш за криво.

Жена је опет рекла:

Црно ил' бело. Јер не верује у сиво.

 *********

Сиво је, реално спасење,

кад живот у кутију шибице стане.

Нађимо се на пола пута...

И заустави сузу, која би да кане...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: