детаљ слике: КРК Арт дизајн

На литици

Какав је живот на литици?

питају облаци дивокозу.

Ако често подижем поглед ка вама,

могу се спотаћи и пасти у амбис.

А, када бих стално гледала ка понору,

никад се не бих попела до ових висина.

Радује ме помисао да имам свој дом,

између неба и земље

На литици...

Стваралац вечног

Песниче,

Некада немаш среће са речима —

Беже,

Отимају се

Као да их водиш на

Губилиште

Када их стигнеш,

Изнемогао

Резигнирано закључујеш

Да нису оне

Које су побегле,

Него неке друге...

Песниче,

Понекад немаш среће са

Данима

Неки су за писање —

Сами пишу...

Неки ти се дани

Иронично насмеше,

Као да кажу:

„Промашио си...“

Песниче,

Каткада немаш среће

Ни са људима,

Некада их прецењује,

Некада их потцењује

Твоја пренадражена природа

Када те не воле

Неутешан си...

Једино

Са песмама

Увек имаш среће  —

А то је нада да могу

Постати неуништиве

Молитва

Господе, пропусти још овај зрак,

светлости  своје

и не дозволи да нестане сазвежђе,

које ме од мрака чува

и показује пут.

Господе, немој бити на мене љут,

и не узимај ми звезде моје.

Допусти, да увек на небу стоје.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: