детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗАЛУТАЛА ДУША

(посматрам, осећам и закључујем - из књиге "О животу, тек тако")

Све можете изгубити, али душу никако, јер она је наш неодвојиви, нематеријални део, који са телом чини целину нашег бића.

Душа је дах и дух нашег живота. У односу на тело, она је посебна снага, чије је извориште у Богу, луча истине.

Животни токови, наметнуте ситуације, наша непажња и незнање, тежња ка досезањем славе и новца, као и многе друге ситуације, због којих излећемо из животног колосека, могу нас одвести у погрешном правцу, када душа губи нит која је везује са Богом, те постаје роб нечег лошег, можда непримереног.

Душа се загубила, а да свест то не констатује, занесена овоземаљским понудама – (јабуком којом је Ева “протерала људе из раја”) настаје лутање душе, њена продаја, оном ко је на супротној страни од Створитеља.

Гледамо, препознајемо и питамо се како помоћи особи која је “залутала овца” у овом свету, где се тешко разликује добро од зла.

Посебна “погодност” да се душа “изгуби” је хаотичност и конфузија у свету поремећених вредности, где се примат даје, не љубави, већ изигравању свега Божанског, руглу.

Човек, који није испуњен, најчешће, у тежњи да буде вољен, да досегне славу преко ноћи и без покрића, “предаје” се ономе ко га у томе подржава, даје му ветар у леђа за нешто за шта ни они не мисле да је исправно. Уствари и они, као изгубљене душе то чине онима, који су слаби у том тренутку, привлаче их и тако се спирала лоших вибрација и губљења сопства, увећава.

Тешко је и једнима и другима, а нису често свесни тога, тежећи да задовоље своје неконтролисане апетите.

Погледајмо око себе и покушајмо да препознамо људе чија је душа залутала на погрешну страну.

Таква особа је у стању да брани и агресијом или пресијом на околину, своје ставове, мислећи да је сасвим у праву, да најбоље све зна, да је не воле, да су сујетни, љубоморни и тд.

Можете предузети све да им објасните да нису у праву, али ћете наићи на бедем, па стога, реците им пажљиво истину и најбољи начин да сачувате себе је да се склоните и одустанете од препирке.

Особа која је изгубила душу, блокира све Божанско у себи, сву љубав која јој се пружа и не уме искрено да је даје другима, посебно безусловно. Њихов его пружа “љубав” само особама, које (растерећен Божанске душе) прихвата.

Човек је погрешним корацима, склизнуо са пута, постао несавршено биће, које чини грешке на овај или онај начин.

Али, горе поменуте особе, понављају грешке, “слепи” да им исте могу донети бол. Значи да се често одлучују на лоше изборе у животу, јер несвесно желе да попуне празнину, донету окрећући се погрешној страни.

Ако су нам исте особе блиске, покушајмо да им објаснимо и вратимо их на прави пут, јер то нам је истинска хришћанска дужност. Ако децидно одбијају вашу искреност, значи да не схватају суштину ваших речи. И, никада се не осећајте кривима, јер сте бар покушали да помогнете. Некада се деси да се та ваша борба дуже догађа, дајете себе, трошите се, да би исте на крају нашле друго извориште за потврду својих ставова.

Тада, дигните руке од њих, јер ће вам само доносити доста негативности, лоших вибрација, брига…

Шта нам онда остаје, ако смо прави људи?

Молимо се за них да се врате на исправан пут и да душу оплемене Божанском енергијом. Да буду срећни и испуњени правом љубављу.

С љубављу за све људе овога света!

Катарина Бранковић Гајић

( из мојих психолошких белешки, писаних дуги низ година)

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: