И ето, дођох горе, у обећано царство небеско, но, идаље ме муче море, иста бол непрестано. За мном зборе, одморио се. Неће му она више капу кројит`. Добар је био, храбро борио се, за покој душе неко проговори. Антенора, Толомеја, кругови су пакла драги, но, не нађох нигде, ништа. А многи ме тамо слали. Увек сам палио ватру и уље ватри доливао, говорио много и често и лаж на лаж казивао. Гледам сиротињу тешку, нико, ништа ново не поста. И овде је дечја машта смешна, плача и суза, више но доста. Лоше друштво уме да повуче. Ганстерске њушке опет су исте. Ко те је тук`о, тај опет туче. Грдни идоли са модне писте. Овде немам путеве нове, за оца и мајку права срамота. Нисам пратио своје снове и умро сам за живота. Све тајне донех, што сам дуго скрив`о, Ја сам мртав какав жив сам био!
