детаљ слике: КРК Арт дизајн

ИМАЊЕ

У обилазак свог имања крећем:
ту стих, ту прича, тамо драмски заплет.
Крај пута су. Знам да их нико неће
у своју торбу; до мене ће опет.

Док броје новац они што имају,
док несит злато од погледа крије,
ја праву Ријеч тражим у бескрају
тајних пролаза лирске галаксије.

Њима бисери, дијамант, опали,
а мени Слово, у њему је снага.
Онима који још нису спознали
да стих лијечи, залуд су сва блага.

                                        30. 11. 2022.

СТИХОВИ У НОЋИ

И ноћ већ спава. Ја причам са стихом
драгог пјесника из прошлог вијека.
Отварам књигу, шапућем га тихо.
Остатак пјесме нестрпљиво чека.

Поноћ трепери у листу платана
што крај прозора даноноћно бдије.
Стих са мном дише дах новога дана,
док данас гасне, а сутра још није.

И ноћ одмиче. Пјесма се разгара.
Стиже и пјесник из година давних.
Онај први стих, препун златног жара,

проноси ватру дуж алеје славних
што мојом собом кô поток врлуда
и кроз ведру ноћ сије радост свуда.

                                           5. 12. 2022.

РАЗГОВОР СА СОБОМ

Све чешће се сâм са собом свађам:
шта обиђох, шта збуњен промаших,
куда идем, шта ми се догађа,
а шта плод је  маштања несташних.

У кафани, гдје самотни сједе,
ја поручих двије кафе горче,
једну за се, а другу за себе,
и разговор са собом започех.

Слушај добро, каже једна шоља,
тврдоглавост твоја нема краја.
Насупрот њој твоја страна боља,
њу пригрли, да те с тобом спаја.

Не трабуњај, друга шоља сикће,
али брзо осјећања стиша.
Што замислиш, тако ти и биће,
каже затим, то је сила виша.

                              10/11. 12. 2022.

КЊИГА И САМОЋА

Књига на столу. Самоћа у соби.
Отварам прозор. Самоћа напољу.
Гледам у празно. Мисли ми зароби
грумен самоће на тамном постољу.

Затварам прозор, књигу разлиставам.

Самоћа бјежи пред налетом слова.
Топла ведрина собу испуњава.
Стижу јунаци из дјечачких снова.

                                           11. 12. 2022

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: