О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


МОЈ СВЕТ 3

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн



НЕМАЧКА – ЗЕМЉА РАДНЕ НАЦИЈЕ




Немачка је земља јединствене културе и историје, али и природне лепоте и елеганције. По бројности становништва прва је у Европи, са око 82 милиона житеља. Живот у Немачкој је модеран и космополитски. Немачка је земља традиционалних фестивала, класичне музике и добре кухиње допуњене винима. Домовина је познатих песника (Гете) и музичара (Бах, Бетовен) и има преко 370 високошколских институција. Региони су јој специфични, зависно од природног богаства и привредних достигнућа. Немачку је могуће посматрати по регионима: Централни, богат историјски; Северни, као Сименсов регион; Источни, са високо-развијеном културом; Западни, као најбогатији; и Јужни, регион магичне природе.
Шварцвалд је регион алпске лепоте, густих шума, планинских водопада и малих села. Баварске шуме су регион лепих замкова, историјских руина, и лепих природних предела. Чувене су баварске пиваре и производња стакла и порцелана. Минхен је чувен по ''Октобар фесту''. Рајнска долина је део нетакнуте природе, историјски чувен крај који по много чему представља Немачку. Природне лепоте око Дунава, Рајне и Елбе рај су за очи. Катедрале, манастири, градске куће, замкови и утврђења овде привлаче бројне светске туристе. И Северно море је туристички крај, са бројним парковима и бањама, а брдовити предели погодују за плантажне винограде и производњу вина.
Берлин и Франкфурт су градови брзог развоја, док је Хајделберг живописан град шарма и тишине, и најстарији универзитетски центар. Уске уличице поплочане каменом пријатне су за шетње. Берлин је највећи град и немачка престоница, град отрежњавајуће историје. Минхен, поред пива, је град музеја, архитектуре и пејзажа. Хамбург, други по величини, највећа немачка поморска лука, зову га ''Северном венецијом'' због бројних канала и сматрају Капијом света. Као лучки град има на стотине клубова за ноћне проводе. Келн спада међу старије градове, стар преко 2000 година, познат је по богатој архитектури, са око тридесетак музеја и стотинак галерија. Има чак и музеј чоколаде. Штутгарт обилује зеленим пространствима, галеријама и позориштима. Има и Мерцедесов музеј аутомобила, а мерцедесове фабрике су у суседном граду Зинделфингену. Диселдорф је град високе моде, права мека светских стваралаца и купаца, са преко 800 изложбених просторија и бројних бутика. У Диселдорфу је најчувенија улица моде Кенсигсале, где су и бројне галерије. У Диселдорфу је лепо седети уз пиво, посматрати Рајну и уживати. У Диселдорфу је, међутим, аутор доживео непријатност које се нерадо сећа, дан након изградње Берлинског зида, 13 августа 1961. године, али сматра да том догађају није овде и овом приликом место.
Аутор је први пут боравио у Диселдорфу, на феријалној пракси, 1961. године. У Немачку је ушао три дана након што је у Берлину освануо Берлински зид, што је Немце јако узнемирило. У Зинделфингену је посетио Мерцедес, фабрику аутомобила. Касније је Немачку посетио у више наврарта, службено.

АУСТРИЈА


Аустрија је лепа, атрактивна земља, посебно по Алпима са мноштвом смучарских терена и излетничких дестинација. Главне десинације Аустрије су Беч (Wien) и Салзбург. У Бечу су најатрактивнији дворац Шенбрун, Хафбург Палас, Бечка Опера, Шпанска школа за јахање Липицанера и мноштво музеја, те зграда Уједињених Нација за индустријски развој UNIDO, кога још зову UNO City. Салзбург, родно место Волфганга Моцарта, у потпуности је подређено њему кроз музеје: ''Моцартово родно место''; ''Моцартова Резиденција'' и ''Моцартов Сквер''. У Салцбургу се сваке године одржавају музички концерт посвећени Моцарту: ''Моцартова недеља'' (Јан-Феб) и ''Моцартов Фестивал'' (Јун-Авг).



Шенбрун, дворац аустријске монархије, саграђен је у шеснаестом веку, има 118 просторија украшених сликама чувених светских мајстора и са прекрасним баштама около дворца, као и фонтаном у вештачком језеру. Шенбрун посећују туристи из целога света током свих месеци у години. У њему се отуда могу чути сви светски језици и видети најразноврсније ношње различитих националности. Са брежуљка испред дворца пружа се величанствен поглед на прелепи град Беч, иза кога је плави Дунав, који кроз Аустрију протиче дужином 350 километара. На супротној страни од Дунава, су брежуљкасти терени око Беча, на којима су веома неговани виногради и вићњаци, где се производе добра вина.
Хафбург Палас је вековно седиште аустријске монархије, а сада Председника државе, са 2600 соба, у коме се истичу архитектонски стилови: Готски, Ренесансни, Барок, Рококо, и стил Класицизма. Простире се на површино од 59 јутара, са прекрасним баштама препуних цвећа. У Бечу је и познат Централни парк са спомеником Моцарта са виолином. У Бечу се са великих удаљености види Пратер, око кога се увек окупља маса туриста. Град такође обилује мноштвом лепо уређених радњи за све врсте роба, подређених првенствено туристима, а и домаћем живљу. Беч је познат целом свету по свом Новогодишњем концерту, који се сваког првог јануара емитује као реприза из концертне дворане, украшене најлепшим цвећем, које аранжирају познати светски мајстори хортикултуре. А бечка историја непријатан је период за Србију, коју су неосновано оптужили као узрочника Првог светског рата и тиме јој нанели тешке последице. Аутор је у Бечу боравио више пута, највише током рада за UNIDO. Први пут приликом одласка у Пољску, а касније више пута док је радио за UNIDO. Једне прилике био је члан југословенске делегације за ЕФТА земље, на скупу у Бечу, када је Милорад Унковић био шеф делегације.

ПОЉСКА – ЗЕМЉА ГОСТОПРИМСТВА


Пољска је земља која ни приближно не обилује природним лепотама какве се могу видети у Србији, Босни, Црној Гори, Хрватској, Словенији, једном речју у Југославији, али се у Пољској на сваком кораку приватно наилази на гостопримство какво се ретко где може доживети. Пољаци су свет који је доста страдао кроз историју, као и други словенски народи, па су ваљда отуда попримиле те високе људске навике, указивања добродошлице сваком добронамернику. Фабрика чоколаде Гоплана у Познању, са тада 1600 запослених, била је домаћин аутору, који је Пољску доживео као ни једну другу земљу света, гостољубиву, пуну младости са израженим полетом и земљу искрене љубави. Када су сазнали ко им је гост, осамдесет их је тада са њим заједно дало крв за Скопље, настрадало од земљотреса. А има ли ишта веће и честитије него дати сопствену крв пријатељима, вероватно не.
У студентском центру Виногради радиле су и биле домаћин Халина, Аделина, Рома, Домицела и Јана, остале су незаборавне. Водиле су нас у оперу да гледамо Халку од Моњушког. Са њима смо обишли локалне паркове, језера и шуме, са њима смо уживали. Водили су нас на екскурзију, којом приликом смо посетили Краков, град манастира и музеја, Варшаву, главни град са свим њеним лепотама и знаменитостима, а затим боравили у напуштеном руднику који је преуређен у спортске подземне дворане. Пре одласка у Варшаву провели смо један дан у Кракову, где смо посетили многобројне знаменитости тог старинског града. На севру смо обишли бродоградилиште у Гдањску, а потом обишли Гдињу и уживали у лепотама Сопота. Сопот је градић изузетно леп, пријатан, а био је осунчан и топао. Купали смо се у Балтичком мору, што је за Швеђане југ, мада је нама јужњацима вода ипак била прохладна.
У Варшави смо доживели пријатан сусрет два брата близанца, које је рат раставио док су били бебе. Један је одрастао у Пољској и осећао се Пољаком, а други у Источној Немачкој и осећао се Немцем. Ни један од њих није знао језик брата близанца, а личили су један на другога као јаје јајету. Када су се они први пут у животу срели и загрлили ми сви смо плакали.
Аутор је Пољску посетио први пут 1963. године, када је провео два месеца радећи у фабрици чоколаде ''Гоплана'' у Познању. Други пут је боравиоу у Варшави, као члан југословенске делегације Института прехрамбене индустрије.



ГРЧКА – ЗЕМЉА БОГОВА И ДЕМОКРАТИЈЕ




Грчка, земља богова Зевса, Посејдона, Аполона, богиња Хере, Деметре, Афродите, Атене и других, на обалама Јонског, Егејског, Критског и Средоземног мора, а Атина, град богаства са Партеноном готово у центру града и Солун, шопинг мека, раширених руку сачекују бројне туристе свакога лета. Бројна су острва у Егејском мору, има их кажу 3000, међу којима су Миконос, Скиатос, Крф, Родос, Кефалонија, Патрос, Тасос, феноменални Санторини и многа друга.
Грчка је постојбина демократије, земља сунца и мора, легенди, маслина и музике. Природне лепоте је красе где год да се крене. А њена историјска културна прошлост од непроцењиве је вредности за све цивилизације света. Туризам јој је главна привредна грана, од које живи највећи број Грка.
Пешчане плаже полуострва Халкидики, са тиркизно-плавом бојом мора и зеленим околним шумама прави су рај за посетиоце. Тасос се сматра зеленим острвом невероватне природне лепоте и седиштем добрих људи. За Кефалонију кажу да је рај за авантуристе, где има доброг вина. Крф је краљевско острво са предивним плажама, а мало острво Видо чува Плаву гробницу српских ратника. Санторини је острво богом дано за заљубљене, са најатрактивнијим пејсажима и најлепшим заласком сунца. Беле куће са плавим прозорима и црквеним крововима Санторинија нестварни су контраст природне лепоте и инспирација многим уметницима. И плаже Санторинија су дуге и песковите, а црквени врхови видљиви су са великих удаљености. Многи младенци долазе да се овде венчају, пред грчким боговима, како би им Санторини остао у доживотним сећањима.
Миконос је драгуљ Егејског мора, а Родос острво сунца. Аталија бисер Медитерана, а острво Лос, острво које ноћу не спава.
Недалеко од Солуна је Зејтинлук, српско гробље из Другог светског рата са 8000 гробова. Северо-источно од Солуна је Атос – Света Гора, центар православног света, седиште 20 манастира, што чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Налази се на полуострву Халкидики.На Атосу живи око 2000 мoнаха. Стеновите обале Атоса одувек су представљале опасност за пловидбу, па је Персијски цар Ксеркс I наредио да се прокопа канал преко превлаке и омогући пролаз својој флоти 482. године н.е. Освајачи Египта, Палестине и Сирије у VII веку од стране Арапа – муслимана, принудили су тамошње свештенике и монахе да напусте своје земље и мниги од њих су се склонили на Атос, у складу са одлуком VI Васељенског сабора и Византије. А од пада Византије 1453. године наступио је период турске владавине, али је Света Гора успешно очувала слободу православне вере. На Атосу је и српски манастир Хиландар, кога подигоше Жупан Стефан Немања и његов син Растко (Свети Сава) 1198. године.
Аутор је боравио у Грчкој давне 1964. године, и на повратку бродом чак остао дужан југословенским бродарима 13 динара, који су га још частили бесплатним путовањем од Бара до Дубровника.

ЧЕШКА РЕПУБЛИКА


Чешку Републику упознали смо боље док је била у заједништву са Словачком, као Чехословачка. Њене знаменитости претежно су лоциране у Прагу, главном граду, а град Праг сматра се једним од најстаријих градова Европе и његове лепоте углавном се приписују ондашњим старинама. Његов Стари град лоциран је непосредно уз обале Влтаве, а грађен је претежно у готском стилу још из XIII века.
Много је знаменитих грађевина у Прагу, а то су: Карлов мост, Храдчани, Трг Републике, Градска већница, Сметанин концертни хол, Каролинум, Стари градски трг, Кућа ''Каменог звона'', Дворжаков концертни хол, Дом Франка Кафке, као и више манастира, позоришта, музеја и палата. Град Праг, као и читаву Чешку Републику карактерише њихово на далеко познато ''Чешко пиво'', које се точи свуда уз песму и весеље.
Карлов мост, на Влтави, саграђен је још 1357. године, у готском стилу, на коме се налази 30 статуа светаца. Мост је дуг 515, а широк 10 метара. На једном његовом крају је Кула Старог града, а на другом Кула Малог града. На Карловом мосту аутор је доживео тежак саобраћани удес 1965. године. Храдчани су саграђени на најстаријем делу града. Ту је и црква Лорето у барокном стилу, у којој се чува национално благо, одећа вежена са 6222 дијаманта. Црква је посвећена Чудотворној девици Марији. У близини је и Председничка палата, испред које се види цео град као на длану. А у Златној улици, недалеко одатле је и Кафкина кућа, која је данас стециште туристичких знатижељника. Трг РЕпублике, на јужном делу Старог града, рађен током XIV века, окупљали су се трговци из удаљених крајева. Градска већница саграђена је 1906-1911. године, једна је од најлепших ризница нове уметности. Веома лепо је декорисана споља и изнура, са назнаком ''У Част Прага'', а поводом стварања Чехословачке Републике 1918. године. Ту је и Сметанин хол. У Каролунуму, првобитној згради Карловог универзитета, из 1348. године у којој се данас додељују дипломе свршеним студентима универзитета. Стари градски трг симбол је Старог Прага, из XII века, са барокном црквом Св. Николе, Кинском палатом, Националном галеријом и спомеником Јану Хусу. Стара градска већница са астрономском кулом у готском стилу и барокним ентеријером, из X века, у својој цркви чува гроб прослављеног данског астронома Тиха Брахеа, који је ту радио као астроном. Кућа ''Каменог звона'' саграђена је као галерија слика, а 1945-1946. године служила је као зграда Народне скупштине. Овде се налази Дворжаков концертни хол у коме се сваке године одржава Прашки пролећни музички фестивал. Астрономски сат, са 12 патуљака, на кули цркве, недалеко од Карловог моста, откуцава веома тачно време, којом приликом се на његовом прозору појављује по један светац. То је атракција пред којом застаје сваки турист. Сат је израђен у XV веку. Недалеко одатле је и чувена пивница ''Код војника Швејка''. Манастир Св. Ђорђа налази се у оквиру Прашког замка и ирађен је још 973. године, а катедрала Св. Вида започета је 1364. године и завршена 1873-1929. године. У манастиру Св. Ане, из 1234. године налази се галерија слика и скулптура из XIX века. Ту су још атрактивни Краљевски врт и Краљевски летњиковац. У Старом граду још постоје неке улице које носе називе златног цвета, златне звезде и слично, уместо бројев, из периода владавине Марије Терезије.
У Новом граду (Ново Место), главном комерцијалном центру Прага су Венцеславов трг, Народно позориште и Народни музеј, те Вишехрад, Градска већница, Индустријска палата, Прашке Ротонде и Бревновски манастир.
Још нека места Чешке Републике свакако заслужују да се наведу због њиховог значаја и природних лепота, у првом реду Карлове Вари, те индустријски значајан град Пардубице, што остаје за неку другу прилику. Значајно излетничко подручје је Зохова Хата, планинско-туристичка област Чешке Републике.
Аутор је у Чехословачку путовао као туриста и у Прагу, баш на Карловом мосту, доживео тежак саобраћајни удес, који је тешко преживео. Касније је службено боравио у Чехословачкој више пута, као пројектант за млинове, који су увожени у Југославију. Том приликом боравили смо у Брну, а посебно као туриста провео је два дана на планини Зохова Хата, сада Словачка.



ЛОНДОН И ЧОРЛИВУД - ЕНГЛЕСКА


Лондон, главни град Енглеске, са Москвом спада у највеће градове Европе. Почели су га градити Римљани око педесетих година нове ере, лежи на реци Темзи, у равничарском терену. Има благу климу, просечне температуре 9-10°С и годишњих падавина око 600 мм. Доживео је велики пожар 1666. године и тешко страдао од бомбардовања у Другом светском рату. Делови града Лондона су: Централни (Сити), Уже подручје (County of London) и Шире подручје (Great London). У склопу Лондона има 33 општине. Лондон има око 10 милиона становника.
Лондон је атрактиван за многе посетиоце из целог света, по многим културно-историјским споменицима, музејима и галеријама, као и парковима. Међу знаменитостима су: Бакингем Палас, Лондон Тауер, Парламент, Катедрала Ст. Пол, Вестминстер Еби, Бритиш мјузием, Национална и Теит галерије. Свакако вредни посете су још Ковент Гарден, некадашња пијаца цвећа, воћа и поврћа, а сада место чувених пабова, кафеа, ресторана, бутика и уличних акробата и музичара. Ту је и чувена Краљевска опера. Следи Сохо, некадашња четврт произвођача виолина, али и хулигана, гангстера и проституције, а данас је то живахан крај чувен по ноћном животу, баровима и ресторанима. Лоциран је непосредно уз Пикадили Сиркл. У Сохоу је сада и Кинеска четврт. Уз Парламент је Биг Бен, чувен по сату из 1840. године и звонима тешким 13 тона. Бакингем Палас је седиште крљице, од времена краљице Викторије. Смене страже у Лондону свакодневно привлаче многобројне туристе. Трафалгар Сквер је место познато по окупљањима протестаната и поводом прослава. На Трафалгар Скверу је споменик Хорациу Нелсону, висок 56 м. Лондон је такође важно стециште међународних пословних догађања и седиште Комонвелта.
Поред Лондона, у Енглеској су чувени градови Кембриџ и Оксфорд, по својим универзитетима, а важно је поменути и Бристол, Корнвол, Стоунхеџ и Гринвич. Гринвич се налази у источном делу Лондона, као краљевски палас од 15-ог века. У Гринвичу се налази астрономска опсерваторија, у чијем је центру узета тачка као нулта за мерење географске дужине, времена и астрономских посматрања. Тај Примарни Меридијан установљен је 1884. године, а тачка и центру означеног круга налази се на географској ширини 51° 28' 38'' N. Тај Примарни Меридијан узет је, такође, и као референсна тачка за мерење времена у целом свету.
Енглески универзитети Кембриџ, Оксфорд и Империјал колеџ у Лондону спадају међу најјаче светске универзитета. Кембриџ има 31 факултет, а Оксфорд чак 39. Факултети Тринити и Ст. Џон имају своје научне паркове. Оксфорд је најстарији универзитет, постоји од 1096. године. Империал колеџ спада међу три најјача универзитета у Енглеској и међу пет у свету.
Аутор је прилоком једне посете музеју Мадам Тисо направио трик. Сео је на клупу и држао рашинене новине. Пролазници су га загледали, мислећи да ли је увоштен или жив. Када су две жене застале и једна га додирнула он се само померио, а она је вриснула.
Чорливуд(Chorleywood) је мали градић, на северу од Лондона, на неких четрдесетак, педесетак километара, везан са Лондоном подземном железницом. У Чорливуду постоји у свету чувени институт за научна истраживања у домену хемије и технологије жита (Flour Milling and Baking Research Association), у коме је аутор обавио своје постдипломске студије. Институт је лоциран у шуми, а около зграде су аранжиране алеје разнобојног цвећа, па се на цвећу чује зујање пчела, а у шуми непрестани цвркут птица. Место је идеално за стрпљив рад у миру, какав захтевају високонаучна истраживања. Мало даље су спортски терени, где се обично излази у паузама ради опуштања и рекреације. Чини се да и околно становништво живи у идеалном месташцу, какво се само пожелети може.
Аутор је боравио у Чорливуду школску годину 1966/67, на постдипломским студијама. Доста времена провео је у Лондону и добро га упознао. Посетио је такође Оксфорд и Кембрџ, чувене универзитетске центре, и Бленем палас, родно место Черчилово.

ПАРИЗ – ГРАД СВЕТЛОСТИ


Париз, главни град Француске, на реци Сени, која га дели на северни и јужни део, политички је, економски и културни центар. Спада у један од најзначајнијих градова света у коме су седишта међународних организација UNESCO и OECD и Париски клуб. Са светом је повезан преко два аеродрома и шест железничких станица. Париз има многе знаменитости, по којима је веома значајан туристички центар и годишње га посети 30 милиона туриста, по чему је први у свету . У свету је познат као Град светлости. Његова историја дуга је два миленијума. Простире се на око 112 км² и са околном урбаном зоном броји 12 милиона становника.



Париз је важан привредни центар Француске, у коме се остварује четвртина националне производње. Париз је центар високе моде, машиноградње, хемијске производње и производње електричних апарата. У Паризу су и све француске банке, па је отуда важан трговински центар. Има такође развијену пољопривреду и индустрију хране. Туризам му је ипак главна грана, а Ајфелова кула већ више деценија доминира као најатрактивнија дестинација света. Животни стандард у Паризу спада у највише у Европи. Клима је умерена, са средњом годишњом температуром око 11°С и падавинама 650 мм.
Париз има велики број вредних грађевина, цркава, лепих улица, паркова, музеја, уметичких галерија, позоришта и ресторана. У Паризу се свакодневно одржавају многобројни концерти, изложбе, фестивали, модне ревије и друго.
Катедрала Нотр Дам изграђена је 1163-1235. године, а базилика на Монмартру 1914. године. Најзначајнији музеј је Лувр, у коме се презентује савремена национална уметност. Ту су још Роденов и Пикасов музеј и многи други. Национална библиотека се налази у зградама Ришеље и Франсоа Митеран. Процене су да библиотека садржи око 30 милиона књига. У Паризу има још 55 јавних библиотека. Јелисејска поља су најзначајнија париска авенија са луксузним радњама, позориштима и Националном опером. Мулен Руж је чувени клуб и кабаре, саграђен 1889. године, на Монмартру, чувеном боемском и сликарском делу града. Дворац Версај краљевска је резиденција од Луја XIV. Спада у најлепше дворце Европе, у коме је живело око 6000 особа. Украшавају га многе фонтане и предивно зеленило. После Француске револуције, од 1789. године престао је служити као краљевска резиденција. Тријумфална капија је славолук посвећен ратним ветеранима, на тргу Шарла де Гола, који је познат и као Трг Етоал. Грађена је после битке код Аустерица 1806. године и градња јој је трајала до 1830. године. Висока је 51 м, а широка 45 м. Палата Инвалида из XVII века служила је за смештај ратних инвалида, а данас је музеј и гробница историјских личности, међу којима и Наполеона. Ајфелов торањ изграђен је на Марсовом пољу 1889. године, као експонат Светске изложбе, поводом стогодишњице Француске револуције. Саграђена је за годину дана, висока је 300 м, а са ТВ антеном 324 м и у њу је уграђено 7300 тона челика. Трг Конкорд је трг на коме се за време Француске револуције налазила гиљотина. Данас је ту египатски обелиск из Луксора. Латинска четврт је средиште универзитетске интелигенције. У Паризу је светски чувен универзитет Сорбона.
Аутор је 1967. године провео четири дана у разгледању знаменитости Париза. Дошао је да га заволи, провезао се бродом испод 38 мостова Сене, ушао у Нотр Дам да чује њену тишину, провео дан на Монмартру и свратио у Мулен Руж, прошетао испод Тријумфалне капије и Јелисејским пољима, шест сати боравио у Лувру, попео се на врх Ајфеловог торња и са њега видео цео Париз, град светлости, који му се допао и из којега је отпутовао подмлађен.

Наставиће се...







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"