детаљ слике: КРК Арт дизајн

НЕШТО У ТЕБИ ЛИЧИ МИ НА ШАНГАЈ

твоје су очи нудиле више од ролеркостера

гледала сам у њих као у шарене неонске рекламе

нисам знала у који пре отрчати мол

мини комби возио је туристе

у дизниленд

на свака два корака нови селфи

и старо срце

сви путници имају препознатљиве осмехе

дављеника који су на трен осетили

обећање ваздуха

нико и не зна

у корену сваке безбрижности

клица је будуће туге

можда и ниси морао да ме увераваш

у нежну страну света

и онако се свака бајка исприча

од краја до препрека

некада је све што си ми писао

било будистички храм

оргазам за духовно устрептале

некада су твоји прсти скидали маске

са мог тела

и водили га у блажено ништавило

они који нам покажу седмо небо

и они који нас спусте осам ниже

увек су то исти људи

некада је твој загрљај био

ненаписана историја доброчинстава

тајна љубав истока и запада

нешто најближе татином присуству у соби

након кошмара у петој годиници

нове инкарнације

причала ми је другарица

у многољудним градовима

све се сме

сем да паднеш

наћи неког ко те искрено грли

чиста је егзотика

једно су пропутовања

живети ту значи не видети видело

причала ми је другарица

у кини је затекла вест

о смрти оца

могла је да изађе из коже

али не и из земље

те је ноћи подигла зид

види се сада и са месеца

у многољудним градовима

чак и смрт изгледа далеко

исто колико и живот

причала ми је другарица

мислим да сам жива

по томе што ходам

и остављам крваве трагове

молим те

ако мораш да одеш

сачекај да се вратим из дизниленда

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: