детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРИЧАМО О ПЕСМИ

БЕЗИМЕНА РАДОСТ

играју се  беле грудве

у зору

Ивандањског предвечерја

испод топлог белутка

копају се путеви

зује радилице

око тучка магнолије

у мени

безимена радост

грли већ потрошени дан

језде мисли

тражећи кључеве

да насликају песму      

СКРИВАЛИШТЕ

Где су се сакрили одговори?

Где су се сјатиле недовршене мисли?

Где су скончала нејасна питања?

Где се утапа бол свих бреза?

Где плаче уморна земља?

Где се траже путеви из сна?

На меком јастуку

од свиленог перја фениксовог крила,

чувају се и рађају  облици недовршених мисли

и нејасна питања бестелесних  речи.

У песми  станују,

 у  песми дишу,

 кроз мук заиграју,

 кроз врисак се у небо вину!

дошапнула ми је Калиопа,

крвоток разбудила

 и радост извукла из оклопа.

п.с.

Само песма уме да скроји хаљетак за празнине.

Само је Она једино скривалиште,

занаше путеве коначиште.

ЗАГЛАВЉЕНА ПЕСМА

између два крика

Две тишине

Два почетка

Два краја

Две суштине

Два бића

 у потрази

за слободом стиха

Две  питалице

Два негације

Две тезе

Две двоглави аждаје

Два пламена језика

два таса

играју се надмудривања

п.с.

Скала се поиграва

и песма продише

све док је не умири

тежина свести и истине

ПреВера, на Петровдан, 2020.год.

КРАЈ ПЕСМЕ

Ноћас је појачана резолуција

обамрла врх оловке.

Као што се стапа ледена кришка

у неолитне мисли,

тако је нестала узаврела идеја

да се на папир разлије

ланчани залог из вриска

и екстатична реч.

И крај се заплео о почетак.

И песма је остала без душе.

             РАШТИМОВАНA ПЕСМА

ПРИЧАМО О ПЕСМИ

носим је

нераспаковану

неисковану

необрађену

забрађену

ушушкану

чекам

један трен

кад варница прасне

и кроз прсте

отме мисао

проструји

мишићним крилом

створи слово

запрља

белину хартије

чекам

да заличи на бехар

и освоји свет

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: