О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ЧАР ИГРЕ И РАДОСТ ДЈЕТИЊСТВА

Ранко Павловић
детаљ слике: КРК Арт дизајн



ЧАР ИГРЕ И РАДОСТ ДЈЕТИЊСТВА
Јелена Глишић: Чаробна књига, „Арт сцена“, Бања Лука, 2021.


Више је умјетничких, педагошких и других вриједности које Чаробну књигу, збирку кратких прича за дјецу, талентоване и већ доказане пјесникиње ЈеленеГлишић, препоручујунајмлађим читаоцима. Овдје ћемо указати само на неке од њих.
Кратким причама за најмлађе какве, додуше ријетко, сусрећемо у неким часописима за дјецу и букварима (почетницама), које у жаргону називају „илустрованим причама“, ова ауторица је, испод наслова, дала у значењском погледу право име које би убудуће ваљало користити: сликоприче. Духовите, домишљате, занимљиве кратке приче, у којима су  поједини појмови умјесто ријечима исказани илустрацијама, Глишићева је испричала кратком, једноставном, јасном, прецизном, проходном и лако разумљивом реченицом, не употребљавајући ниједну ријеч која би могла бити неразумљива читаоцу што је уз помоћ маме, тате, баке, деке, васпитачице или учитељице тек почео да улази у тај чаробни свијeт књиге. Посебно ваља нагласити да је ауторица суптилним поступком ушла у душу дјетета, изабрала теме које су у сваком погледу баш његове и испричала их на начин како би то учинили и они којима је своје поетски интониране медаљоне намијенила. При томе је, као да их је жељела прилагодити илустрацијама, описе природе, појава и ликова осликала живописним бојама, тако док млади читалац чита или, ако још није ушао у тајну слова, слуша причу и сам „читајући“ илустрације, има пред собом шаролику панораму, па ће му се покаткад учинити да је у неком дјечјем позоришту и да се пред њим, на позорници, одвијају сцене у којима ликови из причица постају чаробњаци са чаробним штапићима у рукама.
У посљедње вријеме стрип поново улази на велика врата у свијет умјетности, па би књиге сличне Јелениној Чаробној књизи дјетету могле бити нека врста увода у чаролију стрипа уз који су одрастали његови старији преци. Уосталом, свака причица из ове књиге лако би могла да се преточи у краћи стрип који би, умјесто епских, у себи садржавао лирске набоје.
Ликови ових прича, које нас подсјећају и на цртиће на телевизији којима се некада пожељела лака ноћ дјевојчицама и дјечацимна, нису неки митски јунаци. То су, на примјер, слон који слика, зец који фотографише, затим разне птице, корњаче, жабе, рибе, висибабе, маслачци и други цвјетови, ријеке, потоци, дјевојчице, дјечаци, маме, тате, баке, деке, учитељице… Ријечју, све оно што дијете од оног часа када зачуђени поглед упре у свијет који га окружује запажа и оживљава у својој машти или у свијести, баш као што то чини и ауторица дајући животињама, биљкама и предметима људске особине, па нам се зато учини да читамо басну, понекад и бајку, а све то на матрици најбољих наших и свјетских, нарочито руских, мајстора кратке приче за најмлађе.
Коме су намијењене сликоприче Јелене Глишић? Дјеци већ од друге или треће године којој желимо испричати или заједно с њима прочитати (препуштајући дјевојчицама и малишанима да „читају“ илустрације) причу за лаку ноћ, њиховим вршњацима у вртићима (чему ће се посебно обрадовати васпитачице и васпитачи), ученицима од првог па до, рецимо, трећег разреда, али и старијима. Чаробна књига може бити и добар „помагач“ у настави у нижим разредима. Овдје природа оживљава, добија свој прави изглед, па васпитачи и учитељи кроз књигу могу повести дјецу на својеврсне „излете“.
Посебна вриједност књиге је и у томе што из ње напросто извиру безбрижност, љубав, доброта, чар игре и радост дјетињства. Она његује истинске вриједности дружења у школи и складног породичног живота. С обзиром на то да пред дјететом на посебан начин прича постаје клупко које само себе одмотава, она младог читаоца позива у свијет маште и подстиче га да кроз та путовања и сам развија и прича своје приче…
Сликопричама Јелене Глишић и читаоцима којима су оне намијењене заиста није потребно никакво тумачење. Довољно је отвореити тај чаробни ковчежић, развити једра и запловати тим чудесним морем ријечи и сличица, на таласима чара игре и радости дјетињства.Шта на крају рећи, осим: Срећна ти пловидба, драги млади читаоче!    





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"