ЧИК ПОГОДИ ШТА ЈЕ
Слатка, сорта права,
пуна их је трава,
опале к'о крушке,
леже потрбушке!
Црвене к'о крв,
у њима је црв,
а дека се напије,
од њихове ракије!
Природа нам даје,
чик погоди шта је!?
(ЈАБУКЕ)
ВЕВЕРИЦА
Баш је хитра и весела,
та краљица зимских грана,
Меког крзна, топлог што је,
црвенкасто смеђе боје.
А с трбушне њене стране,
беле длаке очешљане.
Вредно себи сама бира,
од лешника па до жира.
Глодарчић је правог њуха,
доброг вида, оштрог слуха!
Снажне има секутиће,
непрестано нешто жваће.
Чак трчкара шумом, лепа,
уочљивог дугог репа!
Па сад питах малу Мицу,
да нацрта - Веверицу!
КРОКОДИЛ
У сред среде правог лета,
грабљивац се тропски шета.
Тамо-амо вуче реп,
зелен,крупан,млад и леп.
Коштан оклоп изглед даје,
на Сунцу му очи сјаје.
Лепо кажем, област Нила,
препуна је крокодила.
Али ево шта се збива,
у води се својој скрива,
хлади ноге ко цар живи,
и до пола само вири.
Ни трен нема мало мира,
околину шпијунира.
Сваки минут сваки трен,
вреба мудро неки плен.
Не баш често, мало ређе,
одлучи да изађе.
Да се сунча, па се склони
више 'лада доброг воли.
Па се зноји и док кука,
на челу му стоји рука.
Полако се тромо склања,
руком Сунце он заклања.
Једва чека да се врати
Жедан већ је, сав се клати.
Иако је близу вода,
мрзовољно до ње хода.
Али ево, чујем- бућ!
расхлади се тако врућ!
На дну мирна, топла река,
сенку крокодила чека.
