О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


КАД ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ ЦВЕТАЛА ТРЕШЊА

Александра Ђорђевић
детаљ слике: КРК Арт дизајн




КАД ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ ЦВЕТАЛА ТРЕШЊА


 
Сећаш ли се кад смо у сумрак крали трешње?
Ти, опрљена сунцем,
ја, занесен твојим смехом.
Имала си најлепше пеге у лето.
(Волео сам трешње, ето.)
Држао сам стражу,
говорила си пуних уста, опијена слашћу,
да ћеш ми родити петоро деце.
Још чујем ехо.
 
Да, тако си говорила.
 
Сећаш ли се кад смо у јулу бежали од кише?
Капи су лебделе,
а прсти се лепили ко шећерна вуна.
Тражио сам те све више и више,
а ти, снова пуна,
топила си се на месечини.
Сећаш ли се?
 
Не умем више да дишем.
 
Тражио сам снове у твојим недрима,
жарио те по бедрима,
пио кишу из твог пупка.
Рекла си да не смем
и свукла ми осмех с лица гипкошћу балерина...
Сећаш ли се птица?
Сећаш ли се вина?
 
Сећаш ли се стајања у реду?
Ти, млада студенткиња,
ја, момак од свиле.
(Дуге су то ноћи биле.)
Мрсио сам ти косу
и шапутао да останеш
јер никада више неће бити лета
и речи су мале издалека.
Насмешила си се као кокета
и танким прстима што су трешње брале
исцртала - не треба ми прстен од папира -
а онда су почеле кише.
 
Чујеш ли како ветар свира?
 
Сећаш ли се да си се вратила?
Цртао сам ти две Америке по грудима
сатима...си се смејала и инатила
док си се облачила брзином ветра
и побегла аутопутом
говорећи - не овде, никад овде!
Красио сам те сузама,
просио пољупцима,
све си одбила и постала река.
Сећаш ли се?
 
 
Сећаш ли се...ма, не сећаш се ти зиме.
Смеју ми се некад кад изговорим ти име.
Кажу да измишљам,
бандоглаво псето!
Не вреде трешње, а ни реке ни пупак, ето,
већ те склапам речима, пишем песме,
певам духовима о животу
и затварам очи, окрећем главу,
а време пече, окренути се не смем.
 
Убила си ме једног јутра на перону.
Зазвонио је новчић у шеширу,
а оне трешње
и снови
и месец...не знам.
Ја нисам више момак од свиле,
а ти немаш више пеге у лето.
Тражио сам те у књигама, на папиру,
а ти дама, презрела си моје песме,
гладиш мачке, бљујеш речи у свом јединственом маниру.
Шта то сија на твојој руци?
 
Проклете нека су трешње







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"