О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ОД ЗЛИ ЈЕЗИЦИ ЛЕК НЕМА

Негослава Станојевић
детаљ слике: Негослава Станојевић, Заплање, Доњи Присјан

ОД ЗЛИ ЈЕЗИЦИ ЛЕК НЕМА
 
     Што ти поган језик може загорчи живот, ма мож га и упропасти, само ако је поган да више поган не мож ни буде, тој не може ништа друго па ни најгор отров што га има у свет.
     Разболиш се па се излечиш. Паднеш па се подигнеш, ако и колена разбијеш. Поплачеш па обришеш слазе и ко да неси ни плакал. Не иде ти, не дава ти се, никако неће како си наумил да буде... ал и тој такој иде, иде неко време, па на сваку муку има некав крај.
     Ако ти неје кренуло овој, ће ти крене оној. Ниједна школа и ниједна работа несу за свакуга. Пробаш овој, пробаш оној па це некуде свртиш, ко сваки што се свртел. Це одбраниш од сваку невољу и ће решиш сваку муку.
     Само од зли језици, касветан ли се човек и неси ли како њи, нема се спасиш све докле су они решили да сас тебе испирају уста. А ти од тија такви, зли језици, мож ништа и не знаш. Нит ји видиш, нити ји чујеш, нити те па брига има ли ји, нема ли ји, кво работе и да ли па ич работе нешто у њијан живот. И мож им баш затој и смиташ, што гледаш твоју послу и што те неје брига за њину, а не затој што си лош, неваљашан и зал ели па затој што си им се нешто, не дај Боже, замерил.
     Ели си им па мож млого помагал. Па ји њи срамота што ти све умејеш и можеш па уз тој имаш и време и вољу да и на други придеш, а они за никакав  ђавол несу. Ни за њи, а кам ли за други. Њим им смиташ баш затој што виде да си побољ од њи. Што ти не мож најду неку ману. А и да ти ју најду, таг им и не би бил ентересатан. Имају си они њине мане колко оч.
     Завис ће ји њи изеде, мука, кад виде да они никад неће буду оној кво си ти, нити ће отиду там куде си ти бил и да виде кво си све ти видел. Што никад неће стигну куде си ти стигал, нити д-уработе све кво си ти уработил и кво умејеш и, тој њи још повише стра, којо ћеш јоште да уработиш и топрв д-умејеш.
     И неје баш да неће имају неки корис ако те они тебе оцрне, не обрукају и не окрену други људи да су против тебе. По све прилике, они траже лек за све оној којо су сами тели, али им се измакло, неје им се дало, онога који вељаје, њег да спуште некако, те да се они полече.
     А најду ли јоште неки језик зал како и њијан, е тој им је већ под сигурацију да це сасвема излече од сви њини неуспеси и падање и сво њино започето и недовршено. И што више зли језици наберу око једнога човека којега су начепили само затој што је побољ од њи, тој мисле да су поголеми и посилни. И чини им се да таг и они све знају, све ће и они да можу и све д-умеју. Ко што он изистински умеје.
     Варкал се, не варкал се, исто ти се вата. Од зли језици лек нема. Само тике један дан видиш да су те манули. Не затој што си им одјемпут добар, него затој што су нашли другога, којега ће јоште повише да мрзе него тебе, затој што му па њему још повише завиде него на тебе што су завиђували.
     Завис је бољка голема, кад неси за ништа кад'р па ти смита сваки куј је работљив и паметан и вредан. Па такав кав си, мож растеш само кад све уработиш да и тија такав берем малко у нечији очи падне и помалечак буде него што је изистински.



 
Фотографија која је управо победила на конкурсу за Најлепшу фотографију Србије, припада нашој ауторки, више о томе кликните на ФОТО




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"