детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПОЕЗИЈА ЈЕ ДОНЕЛА ОДЛУКУ ДА СЕ БАВИ МНОМЕ

Где год сам истински боравила

и данас онде постојим.

М.Булатовић

Једна од мени дражих песама Мирјане Булатовић је Вечни август, стога сам одлучила да почетним стиховима те песмеотпочнем овај интервју. Својом поезијом за одрасле и децу Мирјана Булатовић боји нашу књижевну сцену радошћу и лепотом. Истовремено нежном, али снажном песничком вештином открива поноре мисли и душе коју несебично даје.

Нека од дела Мирјане Булатовић су: Стопало на дну света, Прасведок, Салон за негу душа, Смрт је моја кратког века, Лепа села лепо горе (записи са снимања истоименог филма), Романчић о поштењу, Ђаво у праху и многа друга. Њена поезија је заступљена у многим зборницима и антологијама у земљи и свету.

Једно време је уређивала дечије стране у часопису Источник, а написала је и велики број песама за дечије позориште ''Пуж''. Уређивала је култну трибину ''Француска 7'' и била секретар Удружења књижевника Србије.

Мирјана Булатовић - песникиња

Бранка Селакович, Кр Кордун, Београд, 15.04.2022.

Ваша биографија је импозантна, али пре него што отпочнемо разговор о књигама знатижељна сам да дознам како сте одлучили да се бавите поезијом и какви су били први кораци?

Импозантна? А мени се чини да је солидна. Просто, накупило се дана, година и дела. За озбиљан рад сам имала на располагању петнаестак хиљада дана, а то није мало. Сигурно се и дангубило. Не верујем да је нарочито важно колико је ко урадио ако је добро радио. Важније је да, уколико лоше ради, не уради много. Што се тиче одлуке да се бавим Поезијом – Поезија је донела одлуку да се бави мноме. Давно, неприкосновено. Већ на почетку основне школе осећала сам да станујем у њеној злаћаној крлеци. Лакше је кад одмалена знате да сте пали у ово лепо ропство – носите са собом по свету своју тачну адресу и никада се не изгубите.

Као млада песникиња са каквим сумњама и изазовима сте се суочавали?

Није ми било толико важно да ли свет препознаје чиме му доприносим. Поуздано сам знала да је оно што ја прилажем уметности достојно тог вишевековног брега шароликих наслага. Нисам сумњала, никад. У младости бих, ту и тамо, послала песме на неки фестивал, и увек би ме звали, често и наградили. Но, давно сам схватила да ми награде ништа не могу. Баш ништа, као ни њихов изостанак.

Боравили сте у манастиру Враћевшница. Чега се сећате из тог периода и колико је живот у манастиру утицао на Ваше стваралаштво?

Имала сам тридесетак година кад сам се уселила у монашку келију. Живела сам сто двадесет дана у конаку без огледала, међу двадесетак жена које никада нисам чула да неког оговарају. Мисле добро, желе добро, моле се Богу, обрађују земљу и сањају рај. Или – све што сањају је рајско. Од толико добрих мисли, рај се догађа и пре смрти. Не свима, многима… За четири месеца живота у Враћевшници схватила сам величину, огроман значај вере у Бога. Месец и по нисам изашла из манастира, а потом сам свакога дана шетала кроз шуму до улаза у село, по снегу, и на повратку сусретала једино своје стопе у супротном смеру. Враћевшница је осветлила мој живот, разведрила ми душу, па ми се и поезија ослободила вишка таме.

Како сада гледате на прву књигу поезије Стопало на дну света?

Одговорићу вам стихом из моје песме "Сву ноћ је горело светло" - "Опет је песник под нашим кровом / изневерио стару песму са новом." Прва књига је збирка мојих прастарих љубави. Уследило је више стотина прељуба, срце ми је у магли, не знам. Иако сам прегазила три четвртине животног пута (а можда и девет десетина), и даље гледам напред, не осврћем се. Песме гледају свог песника у потиљак. Вероватно ће још нешто да се заметне и роди, чим ме нови дани још не препуштају прохујалим.

Свака Ваша песма је као мала лична хроника, дневник осећања који читаоци препознају. Да ли је важна искреност у поезији?

Мој дивни комшија, чувени Рале Зеленовић, рече ми пре неки дан: "Поезија је једно, а живот друго." Е мој комшија, ево да Вам преко "Кордуна" кажем: Поезија је језгро живота Ваше комшинице. Мој живот није друго, обоје је прво, једно. А сад, Бранка, Вама да одговорим: ко у Поезији није "искрен", тај и није прави песник. Дар за Поезију треба користити само кад она хоће, остало је примењена поетска уметност, којој дар није намењен. Но, вероватно је овај грех опроштен уколико га песник почини из љубави.

Како оцењујете савремену песничку сцену?

Никада нисмо оскудевали у даровитима. Све пршти од озбиљних талената. Има их и у  најмлађим генерацијама. По свему судећи, Поезија је бесмртна. И популарна. Популарно ју је писати, више него читати. Данас је мање посвећених читалаца него објављених књига. Књижевна сцена је претрпана споредним ликовима, а главне нема ко да осветли. Понеко баци понеки сноп светла, али је критика углавном беспомоћна пред толиком продукцијом. Немогуће је имати увид у све вредно што се данас објављује.

Писање за децу је важан сегмент Вашег рада. Да ли је захтевно написати песму за најмлађе?

Франц Кафка у причи "Уметник у гладовању" каже: "Нико није знао колико је гладовање лако." Читаоци ово схватају као уметничко претеривање, али ја знам из искуства – једном ништа нисам јела 25 дана, само сам воду пила. Људи око мене су се чудили, стрепели, а заиста је било лако, много лакше него што су мислили. Кад имаш дар за гладовање. Кад имаш дар писања за децу, потпуно је природно и лако. А кад немаш, тешко је. Заправо, у песми за децу се јасно види домет песника, па се то брка са појмом "захтевно".

Шта бисте саветовали књижевницима који желе да се окушају у писању поезије за децу?

Омиљени песник за децу (и безазлене), Мошо Одаловић, давно ми је, док још ништа за децу не бејах написала, телефоном из Приштине предложио: "Мирче, напиши нешто за 'Ђурђевак', па пошаљи." Подсетила сам га да не пишем за децу, а он ми је рекао: "Ма, можеш. Ко тако пише за одрасле, може и за децу."Могу, мислила сам, али док год не морам, нећу. "Толико вас је дивних у поезији за децу, шта ћу вам ја" – казала сам, не слутећи да ће ме кроз коју годину збунити прва моја песма за децу, коју сам у чуду написала... Од тада – неколико стотина њих је кроз мене прошло у свет. Ето шта бих саветовала песнику који би да пише и за децу – кад таква песма дође, ослободи јој пролаз.

Опус песникиње Мирјане Булатовић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: