О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЈОРГАН САС БРОКАТНУ СВИЛУ

Негослава Станојевић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

 

Јорган сас брокатну свилу


     Ја одовде куде сам се здала несам ни имала бог зна куде. У овој ели оној село, два-три села поближе ели подаљшке, исто ти се вата. Сас други људи се несмо млого мешали, a у овија наш пус крај никуј млого неје ни доодил. Све што се работило, работило се међу себе.

     Снау су, ако ју несу нашли у њино село, тражили у прво ели друго. Дип који се б'ш неје могал поблизу ожени, тражили су му невесту из подалечка села.

 ''Дај ме мајке на долеко, да се боље валим'' – викаше мој деда кад би се неко из  подаљшко село одало у нашо. Неје тој било како саг, нешто се десило чак у алексиначко ели и подалеко, тија трен свуде сви све знају од тој. Што подалек отидеш да тражиш снау, помање це знаје од оној којо оће побашиш, а такој исто и што се подалеко одадеш, мањшке ће те тебе приказује ква се била ели из кву си кућу.

     У варош су асли, спрам потребе, постари ишли. Помлади, ако се мора иде куде доктура, а били смо некако поцврсти него ви па ни доктури млого несу требали.

     Па такој, ако сам подолеко од мојо село крокнула само у два-три села на собори и на литије, ели, да препоставимо, у сватови, у поођани, на испраћаји у војску и на славе у роднине, ја како чујем да помињају неко место, ја замислим да сам пошла баш там. Знала сам да измислим и куће и окол куће и људи и жене и децу и... све сам знала да замислим. И после сам верувала да сам изистински там била.

     Замишљала сам такој и све друго кво несам имала, чим би видела ели чула да тој има. Ново сукно ели патике, чешаљ само мој да је, огледалце за у моу собу. Платно, да си навезем кошуљу само за спање и једну соборску. Цицану аљину сас малечки карнери на рукав и окол гушу. Јорган сас брокатну свилу.

     Попосле, кад млого време пројде и кад сам си сама могла купим све тој што сам таг само жељувала д-имам, неје ми ич било толко благо, како ми беше благо докле сам га сањала. Да ли ми за време онај моја жеља изветрела ели сам се на жељу намилувала па ми све рамно, не знам, ал знам да би и саг волела кад би се оној време поврнуло. Па ако ништа и нећу имам и ако ћу само сањам да ћу некад и ја да га имам.

.



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"