О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА





Поезија
Проза
Празнични караван 2023/24













Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Дечји кутак


КРАЉИЦА РАВНИЦЕ

Десанка Ристић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


КРАЉИЦА РАВНИЦЕ 


Бријао је октобарски мраз када сам отргнут од сна, умотан у оштро ћебе, на старој приколици кренуо са оцем на њиву. Још није свитање запалило равницу, беласало је по трави и све је добијало боје мог недовршеног сна, у којем су девојке купиле семенке са цвећа на великом имању Ледерера. То је био мој неисањани сан у непробуђеном дану, али и моја дечачка машта о девојкама и цвећу, у којем су окупане мирисом и росом, у магличастом јутру, измешане с латицама и поленом, девојке дотицале моје снове и голицале ме, не дајући ми мира.

Приколица је стварала посебан ритам звукова и дрмусања. Пут до њиве је био пун рупа и узвишења који су давали посебан ритам труцкању и љуљушкању, да сам и жмурећи знао где се налазимо. Највеће љуљање је било испред цветне парцеле. Тад бих се потпуно расанио и посматрао девојке у белим хаљинама како, као привиђења у магли која се лагано диже, с песмом на уснама, раде.

Те давне године кукуруз је слабо родио, у размацима између редова се развила засејана бундева. Бундева или, како је још зовемо, лудаја, руска дива, цука, тиква... То је била година лудаје која ме је задивила прво својим златним петокраким латицама, које су ујутро и док се не раздани личиле на звездано море.

У нашем крају се давало име женском детету Цука; бундева је храна, посластица, материјал за вајање, лек, а служи и за преграду или ограду, за игру и маштање. Колачи с лудајом које је правила моја нана су били омиљена посластица целе породице. Танка, крцкава корица је била само омот слатке наранџасте масе изрендисане и заслађене лудаје. Јели смо и целе комаде, у кришкама испечене, а какве су тек каше и компоти били... Слане, испржене семенке смо цепкали зими седећи у запећку иза зидане паорске пећи док су одрасли причали приче. Једном је деда причао о непеченим семенкама, које коњи не смеју да поједу, јер добијају јаку крв и угину.

Сваки сусрет са том краљицом равнице је нов изазов, искуство и прича.

Стижемо на њиву, још неколико успорених тактова као кад се завршава мелодија, и стајемо. Кукуруз је обран, тулај зденут у снопове, а лудаје се разбашкариле по њиви и чекају да их потоваримо. Напунили смо и превезли три приколице лудаја. Кукуруза је било дупло мање. Код куће  смо једва пронашли место за толико лудаја, ређајући их у велику пирамиду коју смо касније обложили сламом због мраза и зиме.

Кад сам хтео да будем сам, одлазио сам на то брдо, размишљајући о коњу који је због њих страдао, колачима, путу до њиве поред имања Ледерера, мирису пољане цвећа, сну који је остао негде у магли на њиви са зрелим лудајама.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"