детаљ слике: архива аутора

ВРИЈЕДАН  ИСТОРИЈСКИ  РОМАН 

(Рецензија романа „Јанковић Стојан“ Јована Шекеровића Јоје - Прометеј, Нови Сад- 2019.) 

проф. Ђуро Маричић

      Већ почетни редови овог романа, његов предговор, наговјештавају литерарну бизарност, у данашње вријеме велику ријеткост, историјски роман. Јован Шекеровић Јоја је одрастао уз гусле и познато традиционално приповједање Крајишника, њихово јунаштво, легенде које га прате и сталне снове о слободи. Формирао се у том духу и у најчувенијем јунаку Српства, с лијеву страну Дрине, Стојану Јанковићу, у којем види симбол отпора туђину. Он већ у предговору показује своју опијеност том историјском легендом и одлучује се да на основу историјских података, усмених приповиједања и записа створи романескно дјело достојно знаменитог народног јунака.

      Након читања предговора, чим почне прво поглавље, оно што нас одмах запљусне својом опојношћу, то је лирика својствена аутору Јовану Шекеровићу Јоји, лиричност обојена слободарством и крајоликом, поднебљем Подгрмеча у којем је аутор растао и формирао се као личност. „Посљедње пурпурне зраке дневне свјетлости, гасила је мркла модрина надолазећег невремена“, стр.17. Код читаоца се јавља питање – да ли ове редове пише пјесник или прозаик. То питање ће лебдјети над књигом од њеног почетка па све до краја, јер је Шекеровић заиста и пјесник и прозаик. У свему што са заносом описује, кад говори о човјеку, јахачу и коњу, оружју, о суровости живота човјека ратника, Шекеровић свој говор претвара у поезију.

      На страницама романа оживљен је успјешно један далеки, оновремени свијет, свијет давних времена, народних јунака, турског зулума, страшних борби за слободу, достојанство, за голи живот, свијет увијек немирне границе, Крајине крваве хаљине.

      Треба нагласити Ауторов смисао за детаљ. Без детаља нема приче, детаљ је душа умјетничког дјела. Он користи помало већ заборављене ријечи које нестају с нестанком класичног крајишког села, ... шиндра, ритак, котарина, вериге, маша, пршњак... спашава их од заборава. Чести су и турцизми: белај, дуњалук, инсан, сахат, ћеиф, сеир, сабах, аскерија.

      Јован од свог Стојана није стварао само јунака који срља из битке у битку. Његов Стојан постаје и племенит војник. Он у битци на караули неда да његви борци убију малодобног Турчина, Дервишевог сина. У дубоком размишљању тога момчета, Шекеровић износи свој назор о мирном животу на Балкану, свој етички став.

Наравно, није аутор заборавио ни да спомене јатаке, који су имали непроцјењиво значење и вриједност за ускоке. Топао је опис млинара Радоје и његовог дочека Стојана и Ивана, на повратку од спаљене карауле и српске побједе над Турцима.

      Стојан и његова десна рука Иван, спасиће од турског насиља и малу варошицу у којој су Турци убирали харач. Истина многе су куће и имања запаљена, Срби побијени, али су спашени дјечаци који су узети као данак у крви.

      Радња у роману одвија се динамично, напето, рукопис је течан, лако читљив, заплети су занимљиви, чини се да се све догађа као на филмској врпци. Бројни су подвизи Стојана Јанковића и његових ускока, судари са Турцима, извиђања у Островици,  потјера  Алибега за Стојаном, њихов међусобни обрачун, па на концу и Стојанов обрачун са својим прогонитељем Омером, Алибеговим братом који упорно настоји осветити брата те и сам губи живот.

Понеком ће се овај историјски роман учинити авантуристички, понеком да личи на вестерн романе, тражиће утицај ових жанрова, али, уистину, то је роман о борби за опстанак....

Коначно и обрачун са Омером показује не само храброст и Стојанову снагу него и његову хуманост, кад год је то могуће он је спреман на праштање и споразум, он противнику ране превија.... не освећује се.

Из тумачења дијела „Истина“ произлази да је роман ЈАНКОВИЋ СТОЈАН обрадио само дио историјске материје о овом народном јунаку, можда чак онај мање важан. Произлази потреба да се истражи и обради и преостали дио ове историјске епохе у виду другог дијела романа, па можда чак и трећег и четвртог, зависи о прикупљеној грађи, и бујности ауторове маште, тако да послиједњи његов дио заврши са смрћу Стојанове браће, Илије и Завише (Савице).

      Тиме би се освијетлио овај можда најсјајнији дио историје Српског народа на западно-крајишким просторима. Историје народа чији ће бунтовни глас против истребљења одјекнути још у два наврата 1941. и 1991. године, народа који ће коначно, вољом Запада, овим посљедњим ратом бити дефинитивно истребљен, преживјет ће само онај источни дио Крајине који је и поред нерађања, засад успио да се одржи.    

Додатак роману ЈАНКОВИЋ СТОЈАН, Успомене у сликама чини се непотребним, али није тако! Поред осликавања амбијента у којем је тегобним животом  живјела породица Јанковић Стојана, у прилогу је и историјска подлога која објашњава вријеме и догађаје на којима почива ткиво романа.

Ако  желте купити роман Јанковић Стојан, кликните на слику испод.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: