КАКО РЕЧЕ САРТР
Како рече Сартр:
Свака изговорена ријеч има
Последицу, као и свака ћутња,
Али,
Наше последице су бубањ
Празнина:
Моје ријечи, превише разбацане
Пуне мириса твојих сјећања.
Твоје ћутње, превише глуве, непробојне
За осјећања.
И тако залутали међу два свијета,
Заробљени у заблудама,
Преступници у трансферу бола
Истрајавамо у пролазности.
ВАТРА И БОЛ
Кротитељи ватре давно су оставили
Пар списа о пламену
Који постају разумљиви само
На граници пепела и гарежи.
Тако су и моје пјесме
Једино опипљиве на клатну
Између туге И среће,
Бола и љубави.
БОЛ БОЕМА
Још један трен за уморне очи,
Још једна даљина за велику глад,
Још једна слутња пред заклану зору
И хлад за вјечну самоћу.
Дижем чашу за све празне ријечи,
За све ћутње што оголише царства,
За све руке празног загрљаја,
Пијем у име и зарад опроштаја.
Сваки гутљај старе ране буди,
Жељне тамбуре, вина и плача.
Молим се изгубљеној нади,
Да опрости простоту врлине и жеље,
Свјестан свога малодушног гријеха,
Још тражећи човјека у дубини себе.