О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА





Поезија
Проза
Празнични караван 2023/24













Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Дечји кутак


ПРИЧА О ЦИПЕЛАМА

Љубица Жикић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ПРИЧА О ЦИПЕЛАМА
 

          Једнога дана Јанко је каснио из школе јер се дуже задржао на   фудбалском игралишту. Утрчао је у кућу и у журби оставио своје ципеле испред врата. Чекајући да уђу, ципеле су ћаскале да отерају досаду и умор. Десна је рекла како није лепо што су их сви заборавили  и оставили да чекају ту испред врата. Лева је одговорила:

         '' Овде нам је  боље него унутра; бар ћемо се одморити и наспавати на чистом ваздуху.“

          „Како ћемо се лепо одморити кад се нисам ни опрала! Видиш колико сам прљава. Оно дериште где год види кап воде одмах појури тамо. Мокра сам до пертле.“

Па шта да ти радим кад си ти Десна ципела. Да си Лева не би ишла прва и била би сува, као ја.

             „Знам ја да си ти увек љубоморна и мислиш да Јанко мене више воли!“

              „Не да мислим, него је то тако'', рекла је Лева ципела.

„Тебе прву обува, ти прва крећеш куд год полазимо. Кад ја прва кренем, сви се  уплаше  и шта год им се лоше догоди кажу: - Ето, устао је на леву ногу

           „Јој, шта она прича! Па како верујеш у те глупости. Погледај како ја изгледам баш зато што сам Десна! Сва сам се накривила на једну страну. Распашћу се једног дана. Не знам зашто то дете не воде код ортопеда, па он начисто криви десну ногу.“ 

         „Ех, кад би мало дунуо ветар да се просушим од Јанкових ознојених ногу... Данас је био најбољи у екипи. Биће добар фудбалер“, зевајући је рекла  Лева.

          „Биће, биће, само се фудбал игра у патикама, а не у ципелама“, добацила је Десна.

Онда су заћутале обадве. Већ су увелико дремале, кад  су се одједном отворила врата . Појавила се бака, сагла се, узела ципеле и унела их у кућу. Полако их је спустила на њихово место  на полици. Ципеле су се гуркале и  смешкале једна другој. Зачас су заборавиле да су се наљутиле на Јанка. Волеле су оне њега и мислиле како он горе у соби спава, а  његове уморне ножице  одмарају и расту. Заспале су, а преко језика им се просипао осмех као месечина по шуми.

Док је кућа тонула у дубок сан, бака је полако прошла поред полице, ушла у своју собу и мислила како ће сутра Јанкове ципеле намазати и вратити им изгубљени сјај.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"