КО ЈЕ ЦАР
Тог, инкриминисаног дана, у Скупштини је усвојено 756 нових закона. Плодна дискусија је трајала три минута и шеснаест секунди, а потом је председник Скупштине наредних два сата, тринаест минута и десет секунди читао називе усвојених закона.
-Душанов законик?! Не знам како се тај предлог нашао на дневном реду, али је једногласно усвојен у претходном поступку – рече председник Скупштине и прочита наглас први члан закона написаног пре шест и по векова.- Судије да суде право, по закону, а не по страху од цара.
Наста комешање и гунђање.
-Став је револуционаран, али ко је цар? – врзмало се по главама посланика.
-Јебем ти предлагача закона. Није ово квиз, већ Скупштина – додао је посланик опозиције у духу конструктивног скупштинског језика.
Председник Скупштине прелиста неколико страна Душановог законика и, уместо реплике, прочита наглас следећи став: “Властелин ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се педесет пута бије штаповима”.
Поново наста комешање и гунђање. Закон мора да се поштује! Додуше, нема више перпера, али има штапова! Људи из обезбеђења пред скупштинску говорницу приведоше псовача, наслонише му руке на говорницу, спустише му панталоне на колена, па најјачи међу њима исука бејзбол палицу и поче да удара по задњици кочоперног посланика.
Кроз разговетно хорско бројање, чују су се и псовке, па је председник Скупштине помно бележио имена псовача. Пред говорницом се убрзо створи ред посланика са спуштеним панталонама, али и посланица са спуштеним сукњама.
И тако, већ осам дана, шест сати, седам минута и тринаест секунди, кроз отворене прозоре скупштинског здања чује се хорско бројање, а медији бележе да посланици изгарају у раду, па немају времена да оду до скупштинског ресторана и освеже се после стваралачког слалома који води у Европу.
