О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


КАД ШУША НЕ СЛУША

Вања Булић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

КАД ШУША НЕ СЛУША



Када дође сезона уписа на факултете, јаве се рођаци из свих крајева земље, убеђени како могу да им упишем дете на неки од факултета. Разговори обично почну безазлено. Како си? Шта раде твоји? Може ли се? Како иде? А онда, на моје инсистирање, пређемо на ствар.
Обично се испостави да они што су у јучерашњем разговору представљени као одлични ђаци, нису баш одлични, а прибојавам се да ће ми рођаци у наредном разговору  саопштити како нису ни дипломирали, али „ти то можеш и сви знају да можеш само ако хоћеш!“
После тог, уводног дела, следи суштина.
-Шта мислиш да упише? – питају.
-Не, знам. Питајте њега. Он ваљда има нека интересовања.
-У томе и јесте ствар. Нема никаква интересовања, а тако би желео да има добру плату, добра кола и стан.
-За то му онда не треба никаква диплома – охрабрим се ја убеђен како ће схватити моју поруку.
Тако је било до ове године. Али, сада телефонским жицама дувају неки други ветрови. 
-Где да га упишем? – пита узбуђени рођак.
-Каква су му интересовања? – настављам ја рутински, као и претходних година.
Ту следе већ добро познати одговори о лови, стану и колима.
-Хајде прво да га упишемо – кажем ја.
-Слажем се – каже рођак.
-Али, на који факултет? – инсистирам ја.
-Какав факултет?! Зар да рмбачи пет година као неки, а после тога заврши на бироу за запошљавање.
-Паметно. Нек упише неку вишу школу, па ако крене добро, пребациће се на факултет – кажем срећан што су рођаци почели логично да размишљају.
-Више школе имамо и овамо! Не питам те то, већ где да га упишемо тако да му одмах буде добро. Диплому може да купи свака шуша и то испод цене. А шта да радимо с њом?! Да је окачимо на зид и да се сликамо поред ње!
Ћутао сам. Вртело ми се у глави.  Нисам могао реч да проговорим, па ме спасио рођаков глас.
-Паметан си човек, па сам хтео да те питам у коју странку да упишем малог, јер ће једино тако моћи да дође до оних кола, пара и стана. Разумеш?
Ћутао сам, а из слушалице убрзо зачух ту, ту, ту... Не знам да ли ми се учинило, али као да се посљедње ту-ту претворило у  ту...ту...тупавко.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"