Дрвени пупољак
"Древни Египћани имали су експеримент којим би утврђивали који је језик најстарији на свету. Одвојили би две бебе пред којима нико није смео ништа да говори.
Прва реч коју би нека од њих изговорила сматрали би да је тај језик најстарији на свету."
Професор историје је био средњих година и с лакоћом је умео да своја предавања прилагоди свачијем уху, био је неоспорно занимљив човек.
Није претерано бринуо о свом физичком изгледу. Носио би кариране кошуље великих џепова на грудима. Дугмићи су му лабаво висили и стално их је пипкао да ли су још ту. Често сам га затицао како задубљен гледа негде у даљину или је хранио локалне напуштене псе око школе.
Глас му је био помало храпав од никотина цигарета које је сам увијао. Било је нешто харизматично у његовој појави. Спадао је у ону групу људи који кад би ушли у просторију не би остајали непримећени. Необјашњиво, нити су били лепи нити атрактивни, напросто су имали енергију која привлачи.
"Археолози су у једном од старих гробова пронашли металне перлице. Проналазак перлица је био јединствен, јер се поставља питање како су добили металне перле , с обзиром да су Египћани гвожђе почели да производе 2000 година касније? Одговор крије један од хијероглифа који има значење гвожђа, а може се превести као “метал са неба”. Претпоставља се да су перлице направљене од метеоритског материјала."
У учионици је владао мук. Слушали су га и они ђаци који ни родитеље нису слушали.
"Најзанимљивије је што су лечили и инфекције очију! То је била једна од уобичајених болести међу Египћанима. Користили су разне, а понекад и чудне методе за лечење. Један рецепт је гласио овако:
Поделите људски мозак на два дела. Прву половину помешајте са медом и привежите на око, другу половину осушите и примените сутра.”
Да ли им је овај лек помагао, то не знамо…
"Оно што би ја данас рекао Египћанима", настављао је предавање, " је да не бих свако могао да се лечи овом методом, ако ме разумете?!"
"Професоре, не може свако ни са овим данашњим методама, с обзиром колико коштају!!!", рекао је цвикераш Спасоје.
Климао је главом спреман да крене. Узео дневник са стола и дрвени пупољак који му је стајао као украс у кабинету, подигао да га сви видимо и најзад рекао: " И ово је цвет, шта год ви мислили!"
Звоно је покрило бат његових корака.
