О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ (ЦЕНТРАЛНА КАНАДА)

Симо Јелача

ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ
(ЦЕНТРАЛНА КАНАДА)

Др СИМО ЈЕЛАЧА


ВИННИПЕГ и КАНАДСКА ПРЕРИЈА

Виннипег је главни град провинције Манитоба, географски је центар Северно-америчког континента, установљен 1873. године, са тадашњих 1869 становника. Град лежи на две реке, Ред Ривер и Асинибоин, у прерији, са садашњих преко 750.000 становника. Године 1879. био је најхладнији град у свету, са 47,80 C. Како се налази у равној прерији, незаштићеној планинама ни са које стране, у Виннипегу стално дувају ветрови, зими минимално 30 миља на сат, па га становници зову ‘’Град ветрова’’. У Виннипегу је прво установљен телефонски број за хитну помоћ 911. Виннипег се одавно поноси ‘’Ројал балетом’’, који је деценијама најбољи у Канади. “Арт галерија” има најбројнију збирку савремене ‘’Инуит уметности’’, а у дужини клизалишта Виннипег је претекао Отаву, са 8.5 км. Поред универзитета: Манитоба, Виннипег, Ст. Бонифас и Меннонит, у Виннипегу се налази светски веома познат институт за жито ‘’Греин Ресерч Лаборатори’’,у коме је аутор завршио експериментални рад на докторској дисертацији.
Град Виннипег се с’правом може сматрати интернационалним, пошто се у њему говори око стотину светских језика. Град има око 1100 ресторана, бројне музеје, позоришта и спортске објекте. Виннипег је добио име од ‘’Кри’’ индијанских речи ‘’Вин=победа’’ и ‘’Ниппи=вода’’. До доласка Европљана Виннипег је био исконски трговачки центар. Године 2014 у Виннипегу је саграђен и отворен ‘’Музеј људских права’’, јединственог дизајна, који је убрзо постао познат у читавом свету.
У канадској прерији гаји се пшеница најбољег квалитета на свету, а у новије време атрактивне су постале и гране савремених технологија, уз пољопривреду, која је овде одувек једна од носилаца живота. Недалеко од Виннипега су и два велика језера: Језеро Манитоба и Језеро Виннипег, која заузимају истакнути значај у туризму.
Канадска Прерија је равничарска област у провинцијама Манитоба, Саскачеван и Алберта. У делу прерије у Манитоби претежно се гаје жита, а у делу прерије западне Канаде гаји се стока. У Прерији је клима претежно сува, са свега око 300 до 380 мм годишњих падавина. У делу Саскачевана и Алберте клима је нешто влажнија. Површина Прерије, око 6000 км2, припада Манитоби, а Виннипег јој се сматра средиштем. Укупна површина Прерије износи око 1,780.650 км2, од које Саскачевану припада око 580.000 км2, а Алберти око 630.000 км2. Од свеукупне површине земљишта Прерије око 95% је пољипривредно плодно земљиште. У Прерији живе мале звери, птице, и друге животиње, а у даљој прошлости претежно су ту живели милиони бизона, од којих је данас остао веома мали број. Та равница од канадске Прерије протеже се дуж северно-америчког континента, све до Тексаса.
Примарна индустрија у областима канадске Прерије базира на пољопривредним производима и сточарству, а у наовије време значајна су налазишта нафте и гаса.

Музеј људских права у Виннипегу

УРАНИЈУМ СИТИ

Уранијум сити је омањи градић на обали Атабаска језера, на крајњем северу Саскачевана, удаљен 760 км од Принц Алберта, 760 км од Едмонтона и 48 км од границе са Норд Вестерн Територијом. Окружен је прелепим шумама и језерима и гледан из авиона сам градић изгледа такође прелепо. Права је штета што је Уранијум сити лоциран у пределу сурове климе, иначе би био много насељенији. Овако има свега око 200 становника и, сви су породице рудара.
Године 1949. Откривена су налазишта уранијума, од када је отворен рудник уранијума и ту је настало насеље Уранијум Сити. До Уранијум ситија једино се стиже малим авионима, који слећу на шљунковиту писту дужине 1199 м. За љубитеље природе и језера Атабаска ово је веома привлачна дестинација. Природне лепоте су изванредне, а улов рибе невероватно добар. Непријатне су само зимске хладноће, када температура досеже до -740 C.


Мали рибар у Уранијум ситију

КАЛГАРИ

Највећи град провинције Алберта је Калгари са 1.3 милиона становника, постао је водећи град у технолошкпм развоју. Са индустријским развоје нагло се повећавао и број становника у граду. Налази се на надморској висини1.139 м и окружен је стеновитим планинама. Река Боу даје граду допунску лепоту и богата је рибом, а често зна да подивља и поплави околину. Калгари има најмлађу високо-образовану радну снагу. Град има око 8000 хектара паркова, а прекрасне планине су им сасвим близу. Отуда је туризам веома значајна привредна грана Калгарија и Алберте. Национални паркови су пребогати природним лепотама, прави су дар природе и богаства земље.
У Калгарију се сваке године у Јулу одржава спектакуларни Стампидо. Доручак у свим ресторанима је тих десет дана је бесплатан за све посетиоце Стампида, а у граду је ‘’права лудница’’. У граду се може чути до 120 светских језика. Градоначелник Калгарија је први Муслиман, Господин Нахид Ненши. Калгари важи за најчистији град и град са највише сунчаних дана међу канадским градовима. Зими снегови достижу 1270 мм, а температуре -450 C Калгари има пешачких стаза 18 км у центру града.
Године 1988. У Калгарију су одржане Зимске олимпијске игре. Чувени национални парк Бенф удаљен је од Калгарија око 90 минута вожње.
Савремена индустрија Калгарија највише је орјентисана на прераду нафте, а од тада становништво бележи најнижу стопу незапослености.


Стампидо, Калгари







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"