детаљ слике: КРК Арт дизајн

КРАТКИ ПОДСЕТНИК: ЕСТЕТИКА ОТПОРА

                                                               мами Мимици и тати Пуру

Једна од варијација на тему ангажоване естетике јесте тзв.“естетика отпора“. Под отпором се, притом, мисли не само на обичан бунт, већ и на организоване протесте, отпор ратовима, те револуцонарно деловање. Занимљиво је да у истоименом делу, односно роману (Естетика отпора / Тхе Аестхетицс оф Ресистанце) Петера Вајса (Wеисс), отпор бива прочитан као ангажман, а насупрот идеологизованој употреби романа,  што је, како се чини, надградња Сартрове (Сартр) концепције ангажоване књижевности, као и баштињење теоријског наслеђа авангарде.

У информатичкој ери (тзв.“друштво контроле“) носилац отпора о коме је реч јесте, како тврди Делез (Делеузе), уметничко стваралаштво. Естетика отпора, отуда, делом пада у домен теорија и филозофије медија, а делом у поље теоретизовања уметничке праксе. О информацији која је овладала данашњим друштвом, у тексту саопштења са конференције (1987) под називом: „Шта је чин стварања?“ Делез каже следеће: “Рећи ћемо да је то управо информација, контролисани систем наредби-речи употребљених у датом друштву. Какве везе с тим има уметност? Да не говоримо одмах о уметничким делима, рецимо само да постоји и против-информација. У Хитлерово доба, Јевреји стигли из Немачке који су нам први говорили о концентрационим логорима обављали су против-информисање. Морамо схватити да против-информација није довољно да се нешто уради. Ниједна против-информација никад није забринула Хитлера. Осим у једном случају. У ком случају? То је важно. Против-информисање једино постаје заиста делатно кад је — то му је у природи — кад постане чин отпора. Чин отпора није информација или против-информација. Против-информација је једино делатна кад постане чин отпора.”

Осим контра-информација, којима се реализује отпор према капитализму и води борба на медијском плану (информатички ратови), други важан вид отпора, на који мисли Делез, јесте уметничко стваралаштво. О томе он пише следеће: „Какав однос постоји између уметничког дела и комуникације? Никакав. Уметничко дело није средство комуникације. Уметничко дело нема никакве везе с комуникацијом. Уметничко дело не садржи ни зрнце информације. Супротно од тога, постоји темељна веза између уметничког дела и чина отпора. То је везано за информацију и комуникацију као чин отпора.“ У наставку излагања, Делез поентира: „У чему је тајна веза између уметничког дела и чина отпора кад људи и жене које се одупиру немају ни времена нити понекад довољно културе нужне да се макар и најмање повежу с уметношћу? Не знам. Марло је развио један хвале вредан филозофски појам. Рекао је нешто врло једноставно о уметности. Рекао је да је то једина ствар која се одупире смрти.“ Дакле, Делез сматра да постоји извесна релација, односно афинитет уметничког дела према чину отпора. Полазећи од Делезове изјаве, за коју сматра да је недовољно спецификована, Агамбен (Агамбен) у тексту: „Wхат Ис тхе Ацт оф Цреатион?“ („Шта је креативни чин“)  допуњује назначену мисао, тврдећи да је идеја отпора везана за развој, те да је моћ она динамичка сила (креативности) која се одупире људској немоћи и инерцији. Слично Делезу, који на другим местима расправља, рецимо, о кинематографији и отпору, Агамбен отпор, дефинисан кроз динамичке појмове, види као ону снагу која је увек у контакту са својом развојном моћи, а насупрот празнини која је немоћ, што се нарочито истиче код кинематографских слика, или још специфичније – у италијанском неореализму.  Отпор као такав, односно његова витална снага, постаје релевантан не само за уметничко стваралаштво већ, рекли бисмо, и естетику која се опире смрти.

Трансформативни пут естетике као дисциплине, од традицоналне, до модерне и савремене, где она прелази у ангажман, остајући, у исто време, и при својим коренима и целукупном кретању, показује да се естетика, као и свака филозофија, уосталом, бави својим временом, те да је у том смислу реактивна. Осим тога, можда се промене у њој, подстакнуте различитим естетским искуствима, манифестују брже него у другим филозофским дисциплинама управо стога што је она, у нашем добу, углавном везана за естетско искуство и доживљај. А како се ово искуство стално мења и проширује, то естетика има задатак да га прати и теоријски/кртички интерпретира. Ипак, много тога,  када је реч о уметности, медијима, природи и осталим естетичким предметима остаје недохватљиво и измиче уопштавању и прецизном тумачењу. Прешавши, у кратком временском периоду, пут од партиципације до отпора, ангажована естетика наставља свој ход кроз дигитално доба и тзв. четврту индустријску револуцији коју, између осталог, карактершу интернет ствари и вештачка интелигенција.  Какав ће став естетика заузети према овој „револуцији“, остаје да се види. Као што не престаје надање да ће се држати како свог темеља, тако и критичких стаза које су, иако још неиспитане, свакако неопходне - истине ради, а и због саме естетике. 

ODABRANA BIBLIOGRAFIJA S NETOGRAFIJOM

Adorno Th. W., Estetička teorija, Nolit, Beograd 1979.

Agamben, G., “What Is the Act of Creation?“, u: Creation and Anarchy: The Work of Art and the Religion of Capitalism, Redwood City: Stanford University Press, CA, 2020.

Berleant, A., „What is Aesthetic Engagement?“, December 30, 2013, na stranici: https://contempaesthetics.org/newvolume/pages/article.php?articleID=684.

Burio, N., Relaciona estetika, pdf, na stranici: https://pdfcoffee.com/bourriaudnikolas-burio-relaciona-estetika-pdf-free.html.

Cascardi, A. J., „Prolegomena to Any Future Aesthetics“, u: Art and Aesthetics after Adorno, The Townsend papers in the humanities, no. 3, University of California | Berkeley, USA, 2010.

Delez, Ž.,“Šta je čin stvaranja?“ (1987), portal Fenomeni, na stranici:  https://fenomeni.me/zil-delez-sta-je-cin-stvaranja/.

Groscurth, S., book note, na stranici: https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/9783110345681/html.

Sartr, Ž.-P., „Šta je književnost“, u  Šta je književnost, Nolit, Beograd, 1981.

Schwab, K., The Fourth IndustrialRevolution, na stranici: The Fourth Industrial Revolution Klaus Schwab - Melbourne ... https://law.unimelb.edu.au › assets › pdf_file › Sc.

[1] U belešci povodom knjige Petera Vajsa, a na temelju vlastite studije: Fluchtpunkte widerständiger Ästhetik Zur Entstehung von Peter Weiss' ästhetischer Theorie ,koja analizuje estetiku otpora, Groskurt (Groscurth) u kratkim crtama ističe sledeće: “Peter Weiss’ project of an “aesthetics of resistance” positions the work of art against its ideological uses, following theories of the avant-garde. This study broadens the discussions around the “aesthetics of resistance” by reading the novel “Fluchtpunkt” as an essential early stage of a theory of aesthetics that combines a poetics of memory with an advanced theory of modernist aesthetics.”  Steffen Groscurth, Ruhr-Universität Bochum, na stranici: https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/9783110345681/html, pristupljeno: 23. 07. 2021.

[2] Žil Delez,“Šta je čin stvaranja?“ (1987), portal Fenomeni, na stranici:  https://fenomeni.me/zil-delez-sta-je-cin-stvaranja/, pristupljeno:  24. 07. 2021.

[3] „The title 'What Is the Act of Creation?' evokes that of a lecture given by Gilles Deleuze in Paris in March 1987. Deleuze defined the act of creation as an 'act of resistance.' Resistance to death, first of all, but also resistance to the paradigm of information, through which power is exercised in what he calls 'control societ-ies,' to distinguish them from the disciplinary societies analyzed by Foucault. Each act of creation resists something—for example, Deleuze says, Bach’s music is an act of resistance against the sepa-ration of the sacred from the profane.Deleuze does not define what 'to resist' means and appears to give this term the current meaning of opposing a force or an external threat. In the conversation on the word resistance in the Abécédaire, he adds, with reference to the work of art, that to resist always means to free a potential of life that was imprisoned or offended; however, even here a real definition of the act of cre-ation as an act of resistance is missing.“ Giorgio Agamben, “What Is the Act of Creation?“, u: Creation and Anarchy, Creation and Anarchy: The Work of Art and the Religion of Capitalism, Redwood City: Stanford University Press, CA, 2020, str. 14.

[4]  Vid. detaljnje u poglavlju: „What Is the Act of Creation?“, Isto, str. 14-28.

[5] Vid. Klaus Schvab, The Fourth Industrial Revolution, na

stranici: The Fourth Industrial Revolution Klaus Schwab - Melbourne ... https://law.unimelb.edu.au › assets › pdf_file › Sc.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: