О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


СИМО ЈЕЛАЧА - СЕВЕРНА КАНАДА

Симо Јелача


ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ
(СЕВЕРНА КАНАДА)



ТЕРИТОРИЈА НУНАВУТ



Нунавут (Инуктитук = Наша земља, на Инуктитут језику) заузима површину од 2,000.671 км2 и има свега 33.200 становника. Главни град је Икалуит, лоциран на Бафин острву у Фробишер заливу. У Нунавут територији постоји 26 заједница и неколико метеоролошких станица и војних база. Нунавут обухвата већину канадских арктичких острва, укључујући: Елсмир, Бафин, Девон, Принц оф Велс, Саутемптон и Хадсон Беј.


Њуфаундленд и Лабрадор је великим делом територија ледених брегова, где су посебни доживљаји проналажење специијалне хране и, место дешавања јединствених и незаборавних искустава.
Викинзи су први доспели на територију Њуфаундленда и Лабрадора пре више од хиљаду година, али су њихова насеља пронађена тек 1499. године. На карти из 1511. године, први пут су приказани Њуфаундленд и Лабрадор и, Северни пол, као и арктичке обале Азије и Гренланд. Њуфаундленд и Лабрадор постали су званично део Канаде од 1949. године. У области Њуфаундленда и Лабрадора највећа су два острва Бафин и Елсмир.


Икалуит, као главни град, са 7.250 житеља, од којих су 85% Абориџинал народи. Језик им је Инуктитут, а у употреби су такође и енглески и француски, као званични канадски језици.
Редовне животне намирнице тамо су веома скупе, јер се све довозе авионима и баржама са веома удаљених дестинација. Први становници Нунавута били су Инуити, живели су у малим ловачким и рибарским заједницама. Са крзном су почели трговати 1700. године, а од 1870. године Канађани су почели смештати Инуите у резервате. На доста места због мноштба леда у њиховим насељима тешко је одредити где се завршава море, а где почиње копно. У областима тундре претежно расте маховина. Најсевернија људска заједница живи у месту Грис Фјорд, у којој дневна светлост траје 24 сата током четири месеца. Тамо су зиме веома хладне, са јаким ветровима, а само у Јулу и Августу температуре прелазе у плус. У Нунавуту су путеви ретки и веома отежани. У саобраћају се највише користе моторне санке и санке са псима.


Рудник злата Медоу Бенк једини је рудник који је још у операцији у Нунавуту, а рудник дијаманата Џерико ради од 2006. године. Ако се нађете на територији Нунавута, домаћини ће вам понудити своје занатске умотворине (цртеже, штампане предмете, резбарије, скулптуре и тканине). Становништво Нунавута претежно се храни рибом и уловљеном дивљачи. Традиционално одећу праве од крзна поларних медведа, арктичких лисица и фока. Нунавут се званично одвоијо од Нордвестерн територије 1992. године.


ИКАЛУИТ


Многи ће се запитати ‘’Где је Икалуит на карти Канаде?’’ Гледајте на горњем десном углу канадске карте и нађите острво Бафин. Икалуит је обележен као главни град Нунавута, далеко је од било ког’ града. Најбржи пут до Икалуита је авионом из Отаве за три сата авио-компанијом ‘’Ферст Ер’’. До Икалуита може се летети из Отаве, Монтреала, Јелоунаифа, Едмонтона, Ранкин Инлета и Кујуака. Тамо живи свега око 7.250 становника. Има их довољно да се готово сви међусобно познају и сусрећу готово свакодневно, а истовремено довољно мало да се не може избећи сусрет са познаницима. Икалуит има стални прилив сезонских радника и они су лако препознатљиви од локалног становништва. У Икалуиту су хиљадама година живели Инуити, заједно са Првим народима и касније Метис Индијанцима. Они сви заједно данас чине Аборигинал народе Канаде. Но, и поред тога, у Икалуиту се данас могу срести различите етничке групе, па се отуда Икалуит може сматрати косполитским градом. Град је замрзнут од Новембра до Јуна, сваке године. Отуда се сматра закључаним градом. Икалуит има типичну арктичку климу, са зимом од Октобра до Маја. Људи се тамо осећају пријатно и при -150 C. Град је иначе окружен пустињом.
Становништво се бави традиционалним занатима Инуита (шивење, вајање, штампање и слично). Активни су извођењу њихових концерата и фестивала.


Такси превозници имају исту цену за све дестинације, пошто су све међусобне удаљености готово подједнаке. Има неколико хотела и један музеј и сви су веома близу један другога. Тамо је 21 Децембар најкраћи дан у години, свега са 4.19 сати дневне светлости, а најдужи дан у години је 20 Јуни, са 20.5 сунчаних сати. Икалуит има свега 20 км пута и то није асвалтиран. Од аеродрома до центра града може се ићи и пешке.



АЛЕРТ


Алерт, у Кикикталукрегиону је најсевернијe стално насељено место на свету, на географској ширини 82°30'05 "северно, удаљено 817 километара од Северног пола. Током званичног пописа 2011. године, стално становништво Алерта је пријављено као нула али је тамо стално присутно војно и научно особље које се смењује у ротацији. Њихова истраживачка станица Кејп Шериданје удаљена10 км источно од Алерта.
Нунавут значи "наша земља" у Инуиту, на Инуктит језику.


Алерт има много привремених становника, који су домаћини војне базе за обавештавање, радио везе канадских војних снага, метеоролошке станице, лабораторије за глобална атмосферска мерења, као и Алерт аеродром.
Алерт је веома напуштено место, права пустара, са мање од 200 стално запослених. Терен у непосредној близини је брежуљкаст. Земљиште је замрзнуто скоро десет месеци, а од вегетације успева само оно што расте у поларној пустињи. Овдашња вегетација се састоји од биљака чија је фотосинтеза брза, током кратког лета, и које могу да преживе у хладној, оштрој зими. Вегетација се налази углавном у влажним подручјима голети или се биљке гаје у стакленим баштама. Земљиште око Алерта има слој леда готово целе године који ограничава раст и опстанак многих биљака и животиња. Алерт је приобално место у коме се тло углавном састоји од шкриљаца и стена. Свеукупно, са свим овим карактеристикама, може се дефинитивно рећи да је Арктик тундра.
У августу 2006. године, канадски премијер Стивен Харпер, обишао је Алерт, у оквиру своје кампање за промоцију канадског суверенитета на северу.


Олимпијска бакља прошла је кроз Алерт 9. новембра 2009. године на путу за Зимске олимпијске игре у Вистлеру 2010. године.
Алерт се налази 12 км западно од рта Каип Шеридан, на североисточном врху острва Елсмир, на обали ледом покривеног Линколн мора. Овом месту најближи је главни град Нунавута Икалуит, који је удаљен 2,092 км.
Остала места на острву Елсмир су истраживачке базе на Еурека и Инуит заједници Грис Фиорд, 800 км југозападно.
Поларна клима Алерта са снежним покривачем који траје током 10 месеци годишње, а понекад и током читаве године у заштићеним подручјима је тешко подношљива за становнике који ту долазе привремено да раде. Најтоплији месец, Јули, а само су Јули и Август са просечном температуром изнад нуле, а то су и месеци када у преку 90% трају падавине. Алерт је такође веома суво место, у просеку има само 158,3 мм падавина годишње. Септембар је обично месец са највише снежних падавина. Фебруар је најхладнији месец у години. Алерт је друго најхладније место у Нунавуту.

Метеоролошка станица и војни положај на северној обали острва Елсмир, је најсевернија заједница у Северној Америци. Турбот шримф и Арктички чер су рибе које се из ових крајева извозе у свет. У Нунавуту постоји више моторних санки (сноумобила) него аутомобила. Моторне санке су главно средство превоза.
Испоруке великих предмета за заједнице током кратког лета су искључиво бродским путем (грађевински материјал, трајна храна и возила).


Ројал Канадиан Моунтед Полис (RCMP)) пружају полицијске услуге Нунавуту, у свих 26 заједница. Нунавутом управља законодавна скупштина од 19 изабраних чланова. Чланови бирају лидера владе, председника куће и осам министара консензусом. Има 10 одељења са канцеларијама у девет различитих заједница.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"