Носила је
преко руке корпу од врбиног прућа.
Корачала је тргом.
Беше бљештаво бео
попут уштиркане постељине
невесте која још није скинула вео.
Под заједничким небом
Беше пусто као кад
неживот врви. Газила је
осушене локве људске и нељудске крви.
Брала је облаке,
бирајући оне који су личили на вунене кићанке.
Спуштала их је
у џепове хаљине. Цветне и танке.
Послала је
начас мисао вранама. Беху неузнемирене
разнобојним пластичним кесама,
начичкане по раскреченим гранама.
Зурила је
у усамљено мрко стабло
израњављено мецима и
Окићено партама и лецима.
Трагала је
мноштвом азбучних, абецедних и иних слова,
међу именима младих и старих,
петокраких звезда, полумесеца и крстова.
Извадила је
оца из корпе начињене од врбиног прућа.
Придружила га је
осталим мртвоборцима. Прибадачама.
Није био покошен рафалом малолетног
комшијиног сина. Крива беше кама.
Сећала се
да је знао да наброји све главне градове и светске луке,
али не и да ли је рођендан њене мајке
падао кад и снег или јабуке.
Стајала је на тргу.
Беше бљештаво бео
попут уштиркане постељине
невесте која још није скинула вео.
Није знала
Шта од ње жели творац?
Глежњева обележених задевојченошћу,
питала се да л' је и она сада борац.
Прокрварила је јутрос.
А нит' јој је ко ушао, нит' ко на врата куцао.
Тек, потече јој је из међуножја
у које нико није пуцао.
Недостајала јој је мајка,
која није заслуживала парту на тргу.
Уби је махнити возач.
Често среће тог никад ухапшеног мргу.
Да је могла
спустила би мајку
међу облаке који личе на вунене кићанке.
У џепове хаљине. Цветне и танке.
Мајко, која је крв благословенија,
менструална ил' револуционарна?
Питала би је, пред њу стала.
Мајка би, ваљда, знала.
