МЛАДА СРНА
krkArt
Крај потока, испод врбе,
док се вода сунцем злати,
лежи једна мала срна,
а поред ње бди мати.
Моли мајка горску вилу
да јој спаси чедо мило.
Већ три дана није воде,
нити хране окусило.
Као да си с Марса пала
или младост прескочила.
Зар не видиш да се твоја
мила кћерка заљубила?
Још је дете, сестро вило!
У стопу ме свуда прати.
Једина јој љубав знана,
што јој пружа њена мати.
Срндаћ мали изненада
испод врбе важно стаде.
Усели се жарко сунце
у окице срне младе.
Гледа срна двоје младих
како трче кроз ливаде.
Од среће јој суза кану,
са срца јој камен паде.
ЉУБАВ ПУСТА
krkArt
Стајао сам дуго на углу крај школе,
И чекао Весну с друштвом да прошета,
Да јој видим осмех и очи ко море,
О којима сањам још од прошлог лета.
Таман кад ми нада са срца одлете,
И направих корак тежак и без циља,
Веснин гласић звонки двориште овенча,
А поред ње гордо шеткао се Шиља.
Помућеног вида пратио сам Весну,
Док је као срна трчкарала стазом.
Поред ње је Шиља, кo на стази Вранац
Правио се важан узвишеним газом.
Следи ми се душа, на браду ми паде
Суза врела као моја љубав пуста.
У очима овим још увијек се њише
Њена свиленкаста, плава коса густа.
У ЏЕПУ УВЕО ЦВЕТ
dreamstime
Нећу ти рећи, разбијај главу
Мислећи ко ми је сад на уму.
Упамти, немој сву љубав праву,
Да чекаш на неком погрешном друму.
Не смеш казнити срце стидом,
Кад жели љубав да источи.
Нити ходати високим хридом,
Кад су ти марамом везане очи.
Крај школске године само што није.
Дуго сам чекала да корак пружиш.
Немој ми рећи да ниси раније
Желео са мном да се дружиш?
Ухватих искру твога погледа
На часу хемије, још прошле зиме.
И сад се душа у њој огледа
Задрхтим кад ти чујем име.
Надам се, биће ти наук вечни
У џепу увео црвени цвет.
Ја одох да слушам ромор речни
Са једним дечком из осмог пет!
