О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ДВЕ КЊИГЕ ДЕЈАНА СПАСОЈЕВИЋА

Милица Миленковић


ДВЕ КЊИГЕ ДЕЈАНА СПАСОЈЕВИЋА


Дејан Спасојевић: Чекајући пјесму/ Други образ, АСоглас, Зворник, 2021.


Рецензент: мср Милица Миленковић  


Дејан Спасојевић један је од оних културних прегалаца, посленика и амбасадора културе у Републици Српској који гради књижевне мостове међу људима повезујући нас својом посвећеношћу писању и књизи, чиме је стекао важно место и углед међу свим генерацијама књижевника са обе стране Дрине. Колико је година и рада посветио другима говори и чињеница да је тек сада пред нама збирка песама у којој обједињује свој песнички израз од деведесетих година до данашњих дана па и сам наслов Чекајући пјесму кореспондира са временом које је Спасојевићу било потребно да донесе једну овакву књигу. Међу песмама ове збирке, налази се и примарно место има духовна поезија којом се Спасојевић приближава његошевским висинама, узимајући за прототекст мисао и филозофију црногорског владике као онога који је поставио темеље како нашој духовној поезији тако и филозофији живота која извире из ње – сагледавајући на тај начин малог човека у великим причама историје и века. Отуда је и лирски субјекат збирке песама Чекајући пјесму на себи својствен начин Роденов Мислилац наднешен како над темама и постулатима хришћанске религије, тако и над темама и законима љубави и историје. Код Спасојевића поетски израз и тематски оквири крећу се од рефлексивних и љубавних до родољубивих песама у којима нема лажне сентименталности. Песник Дејан Спасојевић је пацифиста и хуманиста којем је људски живот на првом месту. Отуда и иронизација извесних стереотипних историјских наслеђа на Балкану уз опомињуће поруке које читалац лако проналази. Чекајући пјесму је збирка песама која лепотом својих стихова, строфа и целих песама позива да читајући одгонетамо тајне сопствене душе. Ово је поезија истине и објективног сагледавања стварности, која певајући у славу Бога, мира и љубави, отвара нове видике и буди нова осећања у читаоцима. У томе су њене основне вредности које потврђују да је, аналогно етимологији презимена песника, Спасојевићева песма стигла у право време.


Поред збирке песама Чекајући пјесму, Дејан Спасојевић објавио је и књигу Други образ, обележивши на тај начин десет година трајања ове збирке прича, промишљања и филозофема у којима је сабрао своја најбоља духовна и религијска искуства преносећи их читаоцима као „глас који говори: не уљепшавај истину, не чини од ње сурову игру ријечи; пусти је да траје, (да) загонетно и тужно одсликава пролазност свега око нас“. Истина као таква императив је ова књиге, а она је једино могућа у Богу и са Богом који је једини апсолут и наше спасење у таштини људске пролазности. Отуда је и наслов књиге инспирисан проповедањем Исуса Христа: „Не опирите се ономе ко је зао. Напротив, ако те неко ошамари по десном образу, окрени му и други.“ (Матеј 5:39). Отуда тај наслов добија и тумачење у следећим редовима истоимене приче:


Ово јутро ми намеће закључак да је други образ, у ствари, оличење духовног јединства с Богом, знајући да нас, док смо год с њим и Он у нама, не може нико повриједити, да је окретање другог образа у ствари израз духовне зрелости и тежње да заволимо Бога у себи, јер је Бог сва љубав, и као такав је створио свијет, а не из освете према било чему или било коме, или са намером да неком покаже снагу.


Други образ Дејана Спасојевића врхуни пуноћом божанског и хришћанског бића, духовном зрелошћу и несаломивом снагом, сликама стварности у којој се препознају савези са Богом, али и греси, људски падови и посрнућа. У општем метежу који и дан данас траје, у вавилону 21. века, Други образ је она књига која позива на хришћанско сабрање и оплемењује својим идејама о људској судбини. Исписана поузданим стилом једног од значајнијих културних посленика, ова књига има своје послање ка читаоцима – да им пренесе причу као могуће окретање другог образа којим се призива одраз нас самих, наше препознавање како у Божјем тако и у лику општег друштвеног пада. Јер само када освестимо наш лик, сачуваћемо и сопствено биће и сопствени идентитет – ненаметљиво поручују редови ови књиге.


Дејан Спасојевић обрадовао је све оне који прате његов дугогодишњи рад двема изузетним књигама којима нас подсећа како стрпљивост и марљивост у раду и изразу увек пронађу право време да се обзнане јавности – како на радост самог аутора тако и на радост читалаца.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"