Милан Ракуљ победник 35. Књижевног фестивала "Српско перо"
Жири 35. књижевног Фестивала „Српско перо“ у саставу Иван Лаловић, Миодраг Петровић и Милан Јаковљевић је једногласно је одлучио да награду „Српско перо 2020“ припадне Милану Ракуљу, младом, већ афирмисаном песнику из Бања Луке за песму „Ове ћу јесени“, послату под шифром „Глуви путник“.
Милан Ракуљ, победник фестивала
Милан Ракуљ се у победничкој песми потврђује као стваралац високо квалитативног нивоа и артистичке довршености, који раскошним и ретким стилско -језичким бравурама, на непоновљив боемски начин, кличе потребу савремене индивидуе: „бити свој, бити свој, бити свој“. Ракуљ је још један победник чувеног фестивала који ће, већ сада се може са сигурношћу рећи, заузети значајно и сасвим посебно ауторско место у просторима српске поезије.
ОВЕ ЋУ ЈЕСЕНИ
Ове ћу јесени покушати
да не личим на Јесењина
ни слова нећу написати
против Троцког или Лењина
нећу показивати муда
властима и њеним људима
то је већ радио Неруда
и многи са већим мудима
да будем још један Дон Кихот
ја – племенити хватач зјала
док пролази једини живот
нећу, не желим, нека хвала
не желим борбу, нећу ни пат
бесмисао фигуре миче
теоретисао већ је Кант
лудаке надахнуо Ниче
да се предам, исто, нећу,
на предају док љубав зове
мало шта мирише на срећу
а све на нове Казанове
Исто вријеме, исто мјесто
радња к’о у Аристотела
Рембо опет писати прест’о
Бодлер дошао из бордела
доста сам био други неко
и крио се иза заноса
умбертисао док је Еко
варгасовао док је Љоса
ове ћу јесени, стога,
напустити разјарени строј
и све док не пронађем Бога
бити свој, бити свој, бити свој.
Милан Ракуљ рођен је у Ливну 5. децембра 1985. године. Живио је у Гламочу до 1995. године, да би се након краћег боравка у Београду, Чачку и Котору, настанио у Бањалуци. Ту је завршио основну и средњу школу, те дипломирао на Одсјеку за српски језик и књижевност Филолошког факултета. До сада је објавио две књиге песама „Глуви путник“ 2010. и „Поезија у костима“ 2014. године. Обе књиге објављене у издању Бранковог кола из Сремских Карловаца.
Неке од његових песама преведене су на француски, македонски и мађарски језик, а објављене су у једној антологији, неколико панорама и зборника, те десетинама књижевних часописа.
За прву збирку поезије 2010. године награђен је наградом Стражилово. Поред поезије бави се и новинарством. Тренутно запослен као новинар редакције за културу Независних новина из Бањалуке. Од 2019. године члан је Удружења књижевника Републике Српске.
Извор: Информативни портал СРПСКО ПЕРО
