Највећа љубав
Највећа су љубав раширене руке
што к’о крила лете кад их шири дете.
Од земље до неба и више од тога
дете воли маму, воли тату свога.
Између тих крила све што треба стане,
обоји у розе тужне кишне дане.
Као добра вила ту се љубав свила
и добротом својом сваког пригрлила.
Безброј чуда ту је стало
и ако је дете мало:
радост света и планета,
браца, сека, чаша млека,
Дунав плави, Сава мала,
Калемегдан када спава,
и Победник и Авала,
кнез Михаило, Свети Сава.
Ту су стали Тесла, Пупин,
српски војник Матић Драгутин
сломљен крчаг Петковићa Савe.
И Чукур чесма: спомен вечне славе.
Раширена крила многе тајне крију,
а деца би радо тајну да открију.
Што је љубав већа, то су крила шира,
а љубав, сви знамо, доводи до мира.
Највећа су љубав раширене руке
што к’о крила лете кад их шири дете.
Ту за доброг госта увек има места,
зато сад пожури, полећемо сместа.
DarkmoonArt_de
На нету,
у виртуалном лету,
птица безгласно пева,
а дете без снова снева.
На нету,
у виртуалном свету,
споје се сличне душе
и глупостима памет гуше.
Без нета
и виртуалног балета,
између сна и јаве
живе вредности праве.
О поезији Гордане Петковић Лаковић:
Лепо је целом свету
Није чест случај да читам песме за децу, у последње време. Спорадично наступам на Витезовим фестивалима за децу, али до мене скоро и да не долазе нове књиге за децу српских аутора... Мића Јакшић ми је послао рукопис Гордане Петковић Лаковић, прочитао сам га и... заћутао, јер ми се баш свидео. Кажем, нисам у читалачкој форми за ту врсту књижевности, али овај рукопис ми је баш легао. И сaм сам писао песме за децу и компоновао, и са великом сигурношћу могу рећи да ће деца, Горданини дечји читаоци, са њеним песмама и њеним јунацима кроз ову књигу водити истински забаван дијалог. Лепа жена, кад пева о лепим стварима, лепо је целом свету. У њеној поезији проналазим јаке и феноменално укомпоноване слике, лако разумљиве и прихватљиве деци.
У овој књизи деца ће заволети своје нове јунаке и стихове, разговараће са њима, дружиће се… Они ће им улепшати детињство.
Када су нас претходних година почели напуштати наши књижевни великани за децу, чика Раша Попов, Добрица, … помислио сам хоће ли имати ко да пише за нашу децу, а сада, након читања ове Горданине збирке, видим да има нових и квалитетних списатељских снага у српском јату, правих наследника Змаја, Антића, чика Душка Радовића, Трифуновића, Лукића… Гордана је међу њима.
Канада није далеко, свирао сам многу пута тамо. Сада је још ближа, захваљујући овој Горданиној збирци. За нашу децу са обе стране Океана. За сву децу света.
Бора Ђорђевић
