ZAŠTO JE SRPSKA KRAJIŠKA KULTURA APATRID U SRBIJI?

Da li se država Srbija seti svojih krajiških Srba samo kad dođe godišnjica Oluje? A okreće glavu od njih kada ti isti krajiški Srbi traže njenu pomoć za očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta? Izgleda da je tako.

Miroslav Kos

Ovo se lako da zaključiti ako se pročita pismo Nenada Grujičića, pesnika i pisca, dugododišnjeg direktora Brankovog kola, koje je ovih dana uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Razlog zbog koga se naš redovni saradnik obratio predsedniku je upadljivo ćutanje Ministarstva kulture Srbije kome se Grujičić prvo obratio pismom. U pismu Grujičić traži od predsednika Vučića da stane u zaštitu krajiških Srba kada je njihova kultura u pitanju. Na zvanične zahteve za pomoć u izdavanju knjiga, antologija, organizovanju kulturnih manifestacija kojima bi se održavala kultura krajiških Srba u Ministarstvu kulture Srbije uglavnom su ostajali nemi.

“U susret obeležavanju 26. godišnjice ‘Oluje’, želim da Vas, kroz nekoliko rečitih primera, upoznam sa odnosom Ministarstva kulture Republike Srbije prema duhovnoj baštini Srba Krajišnika u Srbiji”, piše Grujičić Vučiću. I zatim navodi: Nedavno, na konkursu  Ministarstva kulture Republike Srbije, odbijen je, pored ostalih, projekat „Krajiške igre, pjesme i običaji – Busije 2021“, predložen od strane Koordinacije udruženjâ izbjeglih, raseljenih i doseljnih u Republiku Srbiju. Odbijena su i još dva srpska krajiška projekta: „Sakupljanje, arhiviranje i prezentacija muzičkog nasleđa Srba Krajišnika“, predložen od strane Udruženja Srba iz Hrvatske „Nikola Tesla“ u Kragujevcu, zatim, „Festival banijske pjesme, igre i prela“, projekat ponudilo Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije. I na kraju, Grujičić navodi da je odbijen i projekat u kome je i sam autor - antologija krajiških ljubavnih ojkača „Noću diku ljubim u šljiviku“. Uz kurtoaznu pohvalu sadržaja knjige, rukopis je eliminisan sa mini-obrazloženjem „da u ovim budžetskim okvirima prednost treba dati delima koja su u većoj meri usklađena sa prioritetima konkursa“.

“Pažljivim uvidom u rezultate svih konkursa Ministarstva kulture Republike Srbije za 2021. godinu uočavamo da je država dala svega četristo hiljada dinara (?!) za razvoj i očuvanje srpske krajiške kulture u Srbiji: po dvesta, KUD-u „Petrova Gora“ (Beograd) i Zavičajnom udruženju Krajišnika „Nikola Tesla“ (Plandište). Uzgred – svi ovi projekti potraživali su veoma male sume novca od Ministarstva kulture –  za pomenutu antologiju, na primer, tek trista hiljada dinara. A srpski krajiški narod peva: ‘Oko kola stoje advokati/ne daju mi pjesmu zapjevati“, piše Grujičić.

Фото: Ненад Грујичић, портрет

Čelnik Brankovog kola podseća predsednika Srbije da su članovi komisije Ministarstva kulture, na čijem je čelu bio Selimir Radulović, svesno prenebregli činjenicu da se država obavezala na zaštitu ojkače, kao nematerijalnog kulturnog blaga. “Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije od 18. juna 2012. godine ojkača je upisana u ‘Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije’, pod inventarnim brojem 25. Predlagači su bili Brankovo kolo iz Sremskih Karlovaca (na čijem sam čelu) i Zavičajno udruženje ‘Nikola Tesla’ iz Plandišta. Tu je i kopija sertifikata upisa ojkače u ‘Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije’“, piše Grujičić i zaključuje da se država obavezala da prioritetno pomaže i štiti ovaj element nematerijalnog kulturnog nasleđa kao reprezentativni oblik očuvanja i negovanja srpskog krajiškog identiteta i kontinuiteta u Vojvodini, to jest Srbiji.

Očekivao sam obećani odgovor, piše Grujičić, iz kabineta ministarke Maje Gojković, “kako njen tako i njenog elokventnog pomoćnika Radovana Jokića i svemoćnog predsednika pomenute komisije Selimira Radulovića”. U Ministarstvu kulture, međutim, nastupio je tajac. Grujičić zaključuje da ih je očigledno zbunio podatak da je ojkača upisana u „Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije“, a - kako kaže - da ne bude zabune, “rukopis antologije ‘Noću diku ljubim u šljiviku’ u korpu za otpatke, u ime države, odbacio je Selimir Radulović, predsednik pomenute komisije.”

Zbog takvih, srpska krajiška kultura u Srbiji ima apatridnu poziciju, konstatuje Grujičić - nalazi se ni na nebu ni na zemlji, ne pripada ni manjinskom, niti autohtonom većinskom srpskom narodu u Vojvodini, to jest Srbiji. “I po ovome se vidi gola improvizacija i nezainteresovan odnos Ministarstva kulture Republike Srbije, vidi se da ne postoji državni sistem koji na konkretan način, sveobuhvatno podržava i gradi uslove za održivi razvoj i afirmaciju bogate i jedinstvene srpske krajiške kulture u Srbiji. Ako ponovimo da samo u Vojvodini i Beogradu, i još gdegde u Srbiji, živi preko milion ljudi (neki kažu dva) koji vode poreklo sa srpskih krajiških strana kroz mnogobrojne seobe, kolonizacije i migracije stanovništva tokom dvadesetog veka (i ranije), onda je svaki komentar suvišan”, piše Nenad Grujičić u pismu presedniku Srbije.

Podsećajući još jednom da se bliži godišnjica stradanja srpskog naroda u Hrvatskoj, Grujičić očekuje od predsednika Srbije da povuče “konkretne poteze” povodom neprihvatljivog gesta Ministarstva kulture Republike Srbije, to jest njegove komisije – da ne podrži štampanje antologije krajiških ojkača. “Učinite da se ova knjiga pojavi. To je antologija narodnog pevanog blaga o životu i stvaranju, o ljubavi i erosu – sa visokom književnom vrednošću. Nakon, velike katastrofe koju su doživeli prekodrinski i prekosavski Srbi, ova vrsta knjige je katarza namučene krajiške duše sa znacima životne pobede, slobode i vaskrsnuća”, kaže Grujičić.

Na kraju, Grujičić kaže da se, između ostalog, uzda i u Vučićevo poreklo po ocu, iz Čipuljića kod Bugojna, gde se takođe vekovima srcem pevala ojkača. I dodaje: Ne zaboravimo jednu mudru iz Kočićevog vremena: „Teško časti kad robuje vlasti,/tuđoj vlasti u vrijeme propasti.“

Od države nikad ni dinar pomoći

“Daleke 1988. godine pojavilo se prvo izdanje moje studije i antologije ‘Ojkača’ (dosad šest dopunjenih izdanja). Zatim, autor sam u svetu jedinstvene antologije srpske izbegličke poezije ‘Prognani orfeji’, što obuhvata isključivo one pesnike koji su krajem 20. veka na svojoj koži osetili izgon, rat i gubljenje kućnog praga. Obe ove knjige ponele su visoke nagrade i priznanja. No, ni za prvu ni za drugu antologiju, za štampanje, moji izdavači nisu dobili od države ni dinar.”, piše Grujičić. 

Država sistemski ne brine o srpskoj krajiškoj kulturi, naslov je pisma koje je Nenad Grujičić uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, pismo možete u celosti pročitati OVDE

Izvor: BRANKOVO KOLO

PODELITE OVAJ TEKST NA: