detalj slike: KRK Art dizajn

osmi deo možete pročitati OVDE

 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

IH deo

SVE ČEKAJ SAMO RAT NE MORAŠ ČEKATI

17.

Na drugi dan Božića, četr'es'prve, okupila se moja familija oko vurune,kô pilići oko kvočke…Baba ideda Marko zalegli na otoman pa se ljucki patidu ko će koga isterati,a ja se izvrnô na slamu…Rad sam bijo s konjanicima po selu špartati, al' ne dâ bába ni slučajno…Tako sam se prvog dana ožderô da sam jedva ikapiju potre-fijo.

U jedan par, kô da neko viče na kapidžiku:

"Miloše, Miloše…"

Kazô bi po glasu da je čika Nikola, bábin pajtaš, al' ne smem sigurati.

"Mito,čedo, jel'bába kod kuće?"

"Jeste,čika Nikola, 'ajd' u kuću…"

Premišljam se nešto usput…Ne sluti mi ovo na na dobro. Zdravo je on fino čeljade bijo a pazi ti sad…Ni "Hristo se rodi" ni "pomoz'bog" neg'o'ma': "jel'bába kod kuće"

Nije ovom pravo što ga budimo. Dok je dočekivô konjanike,dobro se zarumenijo, al 'ajd'sad…

"Oprosti,Miloše brate, nije red da ti na ovaj sveti dan u kuću dolazim, al' morô sam… 'Oću da ti kažem šta sam noćaske načuo."

Šta god da je načuo ne mo'š to tako najedareda. S neba pa u rebra!

"Znaš ti mog sinovca Pericu?"

"Znam"… kaže bába…"Kako ne bi znao… Od tvog Jove stariji sin".

"E, da….Došô noćaske iz Beograda,pa ne ume dete sve ni opričati kol'ki je tamo rusvaj. Vojska, kaže, sve redom mobiliše,pa znaš,brate,kol'ko ima sati kad ione štu-dente iz škola izvodidu…"

Namak se bába rasanijo…Nije rad puno o tim stvari-ma pred ženskadijom divaniti,al'…

"U,bog i'ubijo,Nikola, sa'će garant iove naše poku-piti."

Čika Nikola istrina Julka su imali sina Simu…Bog da mu dušu prosti, kogod da su za njega spevali onaj bećarac…

             "Da sam bećar, kô što sam jedinac

               sve bi žene potrpô u svinjac…."

Jel'se naveče sigramo žmure, mati trči za njim po šoru da mu ogrne reklju…Jel'dubok sneg napadô, ide pred njim do škole da se dete ne okvasi…Ka'se zamomčijo, još bolje… Vraćamo se sa sigranke,a čika Nikola ga čeka na šoru.Boji se čovek da ga ne bi kogod sačekô u kapidžiku,pa sučim odalamijo.

Od svega su ga mučenici sačuvali,al' od sudbe nisu mogli. Na Sremskom je frontu ostô, dal'se jedared il'dvared u svom veku obrijô.

Ka'su moji čuli, šta su već čuli, u sobi tajac…Da se ćuran u rerni ne krčka,mo'š komotno slušati kako fitilj na kandilu dogoreva…Nije mrtva tišina ni za spavanje dobra,pa će ti sad moja majka da nas iz zla izbavi :

"Okan'te se,deco,tak'i divana, dalekoi'bilo…Pa otkad svet makaršta divani,a eto…Fala bogu…U miru i  za punim astalom Božić slavimo…"

E,moja majka, da ti je laka crna zemlja…Srbija je to…Uđeš u dućan da kupiš zejtina, stani u red ičekaj…Odeš u opštinu da izvadiš krštenicu, čekaj da se otvori šalter.Predaš zadrugi žito… čekaj, nema država novaca…

Sve čekaj, samo rat ne moraš čekati. Kad mu se najmanje nadaš,eto njega najedared!

Da se isad nešto kuva, kuva se…Imali smo mi letoske nešto bostana. Zdravo lepo se odmetô,al' navadili se zecovi ivrane, poješćedu ga. Napravijo bába malo kolibe,pa sa'ćemo ga nas dvojica na smenu čuvati…On danjom,a ja noćom.

Letnjo doba…Ne znaš dal'je više komaraca u polju il'zvezda na nebu,al' kanda da neće nji'zora oterati.U neko doba,zacrvenilo se nebo od Fruške gore, bože me prosti, kogod da si 'iljadu ampera krvi po njemu prosô.

Kažem ja bábi zajutra šta sam noćaske vidijo,a on vrti glavom…

"Neće to,sine,na dobro izići…Biće rata, pazi šta sam ti kazô."

Dal'će ga biti il'neće, od nas mlogo i ne zavisi, al' ako do tog idođe neće nas naša država zaboraviti.Na pojutarje Svetog Vasilija, il',što sad kažedu,na Srpsku novu godinu, eto ti Ištvana dobošara. Stoji na kapidžiku,pa kô da ga štogod stra' da uđe u avliju…

"Miloše…Evo ja donô depešu za kumriju,al' moliću lepo,da on svojom rukom parafira."

"Marš tamo,nesrećo…Ako te ja parafiram,ne'š biti kadar ni doboš u rukama držati! Divani šta je po sredi.''

"Ne znam,Miloše, sreće mi. Di smem da otvaram vojnu depešu."

Ej, ne zna on šta stoji u depeši…Laže jebo ga otac pijanii. Otvorijo bi taj,pa da je na samog kralja atre-sirana…

Zove,čedo,meneka moja otadžbina da joj se, u ime njegovog kraljevskog visočanstva, odužim…

Kadgodase to dobro znalo: dika iponos za srpsku kuću da joj muško čeljade do vojske doraste, al' sad,jebeš ga…. Situacija tak'a, kak'a je…Zdravo zaguljena, pa se nikom normalnom dete u vojsku ne šilje.Baš ono što pevadu bećari :

                "Rado ide Srbin u vojnike,

                 dva ga vuku,a trojica tuku…"

Da cela ta stvar s mojim vojevanjem neće ići kako Bog zapoveda,brzo mi se nešto ukazalo.Zajutra ću, ako Bog dâisreća junačka, putovati u Mitrovicu na regrutaciju,al' kako ću putovati,kad me cipele zdravo žuljadu. Odavno nisam imôprilike dai'nazuvam,pa se skupile kô siroče na daći…Tera mati bábu dai'kol'ko razgazi po avliji,al' se ovaj nešto snebiva:

"Okani me se,ženo, jebale te cipele! Ne umem ti ja u tom čudu ni 'odati."

Druge su tu stvari po sredi…Ako nazuje cipele,mora ondak inoge oprati,a kad opere noge,rasaniće se pa neće zaspati do prvi'petlova.

Da je štogod drugo po sredi,ni pô jada,al' s vojskom se nije sigrati…Jeboi'otac icipele, nazuće nji'moj dejka,pa kud puklo da puklo! Nije mučenik ljucki ni do bunara došô,tri ga znoja oblila. Da mu je bar jednu s nogu skinuti,namak bi mu svanulo,al' neda majka:

"Ju, sram te bilo,drtino matora. Teško ti se po avliji špacirati,a mo'š misliti kol'ko će mi se dete do Mitrovice napatiti."

I,dobro sad, bilo kako je bilo…Nisu me ove, da kažeš, do stanice puno ni napatile,a u ajzibanu, bože moj…Izuju se ioni što nemadu kartu…

Tu negdi čerez kraljevačke vakternice evo ti ineke Ciganšture….

"Ajde,gospodine, Bog ti dao izdravlja isreće, da ti tetka kaže šta te u životu čeka…"

"Mani me,ženo božja, nije mi do vradžbina."

"Nema,sine,tu nikak'i vradžbina, sve ti je to život…Pruži ruku da ti kažem ka'ćeš se ženiti ikol'ko ćeš dečice imati."

Neću ja ni da čujem,al' navalila ova pa ne popušta…

"O'š da ti gledim u karte?"

"Bež' tamo, nemoj me više jediti…Sa'ću te izbaciti kroz pendžer, džumle s tim kartama."

"Dobro,sine, ako nećeš… opet lepo.Samo ovo tetka da ti kaže: dalek put tebe čeka iuputićeš se ti na njega,al' ne'š svršiti posô zbog kog si na tol'ki put pošô…"

U,bog te jebô…Ka'sam to čuo, okrenô mi se onaj vagon naopačke. Da me kogod priupitô:

"Di,braćala,ide ovaj ajziban?"

Bog me ubijo ako bi znao…Pazi ti…Nisam joj pomenô ni di sam krenô, ni čerez čega sam krenô, a čuj šta kaže…

"Dalek te put čeka…"

'Aj'sad za put…Nek ide u materinu. Niko u selu nije blizo službovô pa ne'š ni ti,Mito,Rumu dobiti,al' ovo drugo se meneka zdravo ne dopada…

"Ne'š ti svršiti posô…"

O,majku ti jebem iposlu, što ga ne bi svršijo ako ne'šdigoda baciti kašiku…Sve se, kobojagi, otimam da se puno ne premišljam, al' 'oćeš očin…Malo, malo,pa mi moja grešna mati na oči nadodje…

"Joj,Mito, zenico moja…Mi te,sine,u vojsku poslali,a zlotvori te u sanduku vraćadu…"

U,mati, naopako, daleko bilo izlotvora isanduka. Da sam se za golu žicu na gajtanu uvatijo,ne bi me tol'ka groznica prošla. Sva sreća,pa eto ti sad i bábe….

"Mater ti jebem glupavu, 'o'š' ti jedared upamtiti šta sam ti ja divanijo. Da te samo mrva jedna od onog što ti mati pomislila strefilo, odavno bi me tebeka oplakali…Strpi se…Ko će ga znati…Može biti da si štogod marod pa ne'š vojsku ni služiti."

Ima bába pravo, baš zacelo…Da je,nedôBog,do sanduka došlo, kaz'la bi kalaštura brez uvijanja…Šta je se tiče…Sad me vidla,pa više nikad.

I ovo sa boleštinom nije daleko od pameti…Tol'ki me doktori na komisiju čekadu pa, jebeš im mater…Ako štogod ne pronađedu,koju su materinu tol'ke škole učili.

Al' da vi'š sad čuda…Da se čeljade umelo sučim zadovoljiti,ne bi njega Gospod iz raja isterô…Okreni-obrni, pa na posletku, baš mi se nešto ni ovo s komisijom ne dopada….

Evo ti opet bábe,al' drugi je sad divan po sredi…

"Mi ti,prijatelju,za našega Mitu ne ištemo miraza, al' kol'ko pod nokat stane.Bože moj…Ako si voljan, u redu…Kaži sam kol'ko bi mogô dati."

"Prijatelj Miloše, da ti pošteno kažem…Za ovog tvog kilavog što nije služijo vojsku, mogô bi dati budžu Marjanovu."

Bruka velika! Bog te jebô, celi će se Srem sa nama sprdati…

18.

Takav sam nikakav ipred komisiju izišô. Da me kogod od muškog sveta samo gadno pogledô, slatko bi ga po labrnji odalamijo, al' ka'ti se nedâ ne mo'š se kô čeljade ni potući. Očepila me neka šmizla od bolničarke.Mati je njena brezobrazna, nit'imaš šta viditi nit'pod rukom opipati, a tri bi advokata nadlajala.

"Šta si zablenô,nesrećo, drži ovu flašicu."

"Koji će mi očin?"

"Ej, momak…Nemoj da me zajebavaš. Pravi se ti ble-sav tamo di treba, možda ti iupali."

Smejedu se oni okolo,al' jedan valjda svatijo da nije ono što mislidu pa prišô čovek da mi ljucki objasni:

"Idi,prijatelju,u klozet iispišaj se. Ne moraš je napuniti do vrška, dovoljno je samo do pola."

Ozbiljno je čeljade pa držim da me ne zajebava, al' di da pišam u flašicu, jebalai'flašica!

"Ova flašica ide u laboratoriju na analizu. Ako od nečeg boluješ,u mokraći mora biti nekog traga."

U,bogati sad meneka nadošlo…Dok sam deran bijo, nije moja majka zabadava divanila:

"Samo se ti,čedo,dobro išoraj na ranu, 'oma'će te proći."

E,dao Bog pa prošla iova komendija sa flašicom. Ispišali se svi, ispišô se ikumrija, a oni nek glede šta će.

Nisam nikad volô zubare, nisam se puno s njima ni petljô, al' sad neka zubarka, bože sakloni…Biće da je zdravo velika gospođa kad sve na "č" divani,al' nek da gospod da je koju godinu od Svetog pisma mlađa…

"Iju,nesrečo, jesil'ti kadgoda bio kod zubara?"

Idi,baba,u materinu…Kad bi ti kazô di sam bijo ikod koga sam bijo, ne bi mi verovala.

Onomad me zabolô kutnjak, al' što kažedu -baš 'nako nazdravo.Trpijo ipatijo se, dok se trpiti dalo, pa na-posletku počô da arlaučem po avliji kogod ono kere kad osete da će kogod u kući umreti.

Gledi me mati, i ona se jadnica zdravo nasekirala, pa kaže:

"Nemoj se,rano moja,više patiti. Furtom nađi Bušpahera dati to zlo iz usti izvadi."

Dobro mati, pravo ikažeš…Bušpaher ti je bijo naš ovdašnji brica,a di je i od koga je naučijo da vadi zube, to ti ne umem kasti.Imô je Švaba laku ruku ako ti da Gospod sreće da ga treznog zatekneš.

Ja ti tak'e sreće nisam bijo. Kako ću ibiti ka'sam ga u bircuzu zatekô. Za jednim astalom sedi on…Sedi neki majstor Pera sikirica, Jovica crkvenjak imoj teča Sava.Teča Sava je meneka mlogo volô i zdravo je to dobro čeljade bilo,al' prgav u majčinu…Jel'je koju popijo, još gore…Namak pošandrca.

Malo se zagula po selu moglo pofaliti dai'ovaj bar jedared nije ljucki istukô a kol'ko je novaca na advokate dao, tri kuće je mogô sazidati.

"U,Mito čedo, tebe kanda bole zub."

"Ta ne da me bole,teča Savo,neg'ne znam više ni di mi je glava."

"Sedi ovde ine boj se…Sa'će Švaba tebeka izleči-ti."

Trči Mića kelner inosi dva fraklića. Poručijo teča Sava, jedan da o'ma'istresem mesto inekcije, a onaj drugi za ranu.

Bušpaher ništa i ne pita. Izvadijo klješta iz džepa pai'briše s čaršafom.Nije to Mići pravo, onomad ga čovek oprô, al' di sme od teča Save štogod zucnuti..

"No,Mita…Kaši ti koja sub jete govna."

Koja jede da jede, meneka više svejedno.Usrô se, da prostiš, pa ne znam više ni za ime svoje. Rad je teča Sava štogod me iohrabriti,pa izvadijo britvu.Mom doktoru pravo na grkljan.

"Slušaj,Švabo…To je moje loze čokot, pazi dobrošta radiš. Bude li mi dete jauknulo, koljem te ko pile."

Pobelijo švaba kogod onaj kreč fruškogorski.Nije se sa zagulom sigrati,a britva ona kalemarska kô žilet oštra.

Dugo nešto nišani…Boji se valjda da 'nako ožderan ne omaši, al' kad ga je potrefijo, kogod da se nebo na strašnom sudu otvorilo. Drmaj levo,drmaj desno, badava…Ne pomera se kutnjak ni makac. 'Aj'sad još jedared…Treći put injega znoj ljucki probijo,a ja već gola voda. Kogod da si me u korito umočijo. Derô bi se na sav svet, valjda bi mi štogod ilakše bilo, al' ne smem…Teča Sava drži britvu ičeka.

U jedan par puca nešto,al' ne smem još da garantujem šta je puklo: Dal'kutnjak pod Švabinim klještima il'ona 'oklica poda mnom.Kanda da neko vreme baš inisam bijo svoj a ka'sam se povratijo imam šta ida vidim: Švaba mlati klještima na sve strane, a publika tapše…

Zadovoljan je iteča Sava:

"Alal ti vera,Švabo, 'aj'sad popi jednu.Zaslužijo si."

Di sam ono stao?…A, da,imaš pravo…Kod gospodže zubarke.

Kad je žena skopčala s kim ima posla,najurila me naglavačke.Nisam rad da se s ludom nastavljam,pa pitam ja posle nekog gospodina u čekaonici:

"Moliću lepo,gospodine, jel'mogu ja služiti vojsku s 'vak'im zubima?"

"Možeš,sine, kako ne bi mogô. Da je kralj Pera birô vojsku po zubima,još bi se Švabe po Srbiji guzile."

Od vrata do vrata, od jedne zagule do druge, pa nikad kraja.

"Jel'čuješ nešto?"

"Čujem gos'n doktore, cvrči…"

"Cvrčak cvrči, bog te ubijo, a aparat pišti"

Dobro brate…Cvrčalo il'pištalo, jebeš ga…Važno je da sam ga čuo.

"Jesil'kadgod nosio cvikere?"

Bože sačuvaj! Ne nosim i'ja, čedo, ni danaske, a otoič sam cele novine pročitô, ne ustô s ove oklice ako te lažem.Ne vidim doduše ona malešna slova, al' šta mari.Čim su ona tako malešna,nisu zdravo ni važna.

Ne čitam ni one čitulje, jeboi'onaj koi'tura u novi-ne.

Sve sam ja to nekako istrpijo dok me nisu naterali da se skinem.Puna soba sveta a, navraga, i neka se ženska navadila pa svaki čas donosi neke 'artije. Živ me stid spopô pa samo mlataram rukama.Ne znam lepo šta bi pre pokrijo, dal'dupe dal', da prostiš, onu stvar.

Tak'og su me goluždravog i kod glavnog doktora uveli. Fini neki gospodin. Kanda da je pukovnik po činu pa je njegova, kažedu, i poslednja. Što ti on kaže,to se u bukvicu upisuje.

"Sedi,momče,da vidimo šta ćemo s tobom."

Bog te jebô, tek me sad neki stra'spopô. Nešto mi je mlogo zvaničan kogod patrija'k kad rukopoloži vladiku.

"Filipoviću…Ti si,derane, zdrav kô dren. Sposoban si za vojsku i spremaj se da se odužiš kralju i otadžbini."

Falim, Bože, ime tvoje, veliki si mi teret sa srca skinô. Zafalim se čoveku, pa 'tedo'u jedan par i samom kralju da se zafalim što me u vojsku poziva,al' najedared kogod da mi sam Gospod na uvo šanô:

"Budi miran, kumrija, ne čačkaj mečku di ne treba. Nije zgodno da tako golišav kraljevo ime spominješ, ko zna kako ovaj to može protolmačiti…"

Nastaviće se ...

PODELITE OVAJ TEKST NA: