Крик мајке делфина путује морем,
"чују га скалари, шкољке, људи у подморници су глухи и нијеми.
Човјек новог доба присилно је постао камелеон на асфалту.
Голуб прави гнијездо,
лешинари једу остатке јаког лава,
орао надзире стрму планину,
камила крстари пустињом и чека да номад пухне у рог.
Тек оживјели вулкан нас бурно поздравља, зове своје пријатеље да исто учине.
Подморница звана "Нон грата" у тихом океану тихо гостује.
Наивни медвјед ужива у посљедњим сатима, сам на свом острву од леда.
Сунце ћути и ради свој посао, одлазећи романтичним плесом нарандзасто-црвене боје, препушта нас стидљивом Мјесецу, који чека да поново угости посаду НАСЕ, док афричка древна племена посматрају шамана који плеше унутар ватреног круга.
Милион жена доноси на свијет дјецу, док петсто хиљада сведока древних обичаја умире, само за једног чуо сам, јер је са собом понио језик свог племена, сада већ непостојећег.
Четристо хиљада породица се управо уселило у нови дом, на другој страни планете цунами, земљотреси и поплаве раде свој посао.
Мултимилионери и смртно гладни живе у истим градовима, за сад. Први приметни, док ове друге нико не примјећује, а много више их је.
Једни славе повратак монархије, док у другој земљи народ на тргу једногласно узвикује "шах мат".
Црни, жути, бијели...
Анархија, паганизам, феудализам, монотеизам, монархија, ратови, комунизам, социјализам, демократија, империјализам, анархија, револуције, еволуције, мир у свијету.
Филтери човјечанства приводе посао крају.
Песмa из књиге поезије ''Грам поезије''
