Земља у којој сам рођен више не постоји
на пола њене територије сам непожељан
дочекан са мржњом у очима
увредама из сумпорног пакла
од оних који су ми до јуче били
најближи крвни сродници.
Моју су државу растурили
а да ме нису питали
мој град претворили у село
дали ми пушку као главну награду
у игри у којој се губи све
без обзира на којој страни барикаде стојимо.
Урлик запаљеног бурета барута
утишао је гук голубова
крештање певаљке родољубивих мизантропских песама
надјачао је позив да дамо шансу миру.
Живот нас учи да нема срећног краја
да је стомаке и џепове напунила багра
која је речима ратовала
а у свој рат терала друге
косила младост као прву траву
пунећи гробља без питања и образложења...
Није остало ћутање остала је мржња
и лажна срећа у нашим малим касабама
вера да смо победници
док сваког дана гутамо
горке пилуле прошлих и будућих пораза.
