|
|
|
 | Наташа Станић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ИМА СМИСЛА
И онда, одједном... Небо се отворило, као да је Бог бризнуо у плач и зајецао са свим анђелима, због изгубљене младости закопане у земљу. Туга се ушуњала у срце и гребе, не постоји нити једна реч, која би је могла описати... Где сте залутали тренуци, изгубљени у вечности? Црна хаљина је потпуно мокра, а тело се згрчило од хладне језе смрти. Шта су живот и смрт, две стране једне медаље?! Оно што пролети пред очима, у измаглици, погаженом жутом лишћу и букету цвећа, који се залива сузама, у безгласном крику судбине. Гробља су близу, у сваком си сахранио неког најмилијег. Пресвиснеш од неизрецивог бола, који те раздире без трунке милости, али тражиш, дубоко у себи, утеху, чувајући у сећању сваки тренутак, осмех и додир. Жалиш, и кривиш себе што ниси рекао и додирнуо више, јер си мислио да има времена. Али, није га било, нема га и неће га бити. Све се прекинуло и изгубило у том страшном крвавом трену. Зашто? Узалуд је врисак и вапај, нема одговора. Сузе су се претвориле у камен и препукну срце, скамењено од бола. Смрт боли, али више боли живот који мораш наставити без оних које највише волиш. Да смо се макар стигли опростити, али нисмо! Небо и ја, јецамо заједно. Молитва Богу је једина утеха. Постоји нешто лепше од овог... Нешто што вечно траје и оставља траг... Зато је захвалност Господу, за сваки тренутак који нам је дао, јача од смрти. Смрт не постоји, јер само љубав постоји, бескрајна као сунце што се појави после страшне олује, да нас обасја и да нам каже: " Радујте се, јер све има смисла!" Сваки је тренутак живота драгоцено благо, а највише вреди траг који иза себе оставимо у срцима оних који нас воле. Зато има смисла живети и умрети. Има смисла наставити причу, јер љубав је јача од смрти.
|
